13 okt Intimni razgovori

– Šta radiš, mačko?

– Nije bitno šta ja radim, nego šta bih volela tebi da radim

– Ma daj! Kakvi su ti planovi za danas?

– Pusti to, s tobom imam samo bezobrazne planove!

– Ja evo sad ulazim u kuću i…

– Ne zanima me gde ulaziš ako to nije u mene

– Šta je s tobom?

– Sa mnom? Ništa

– Ponašaš se kao napaljeni muškarac…

– Možda mi je dosadilo da budem zaljubljena žena

– To ti je lepše stajalo

– Ali je oporavak od toga dugo trajao

– Hoćeš u šetnju?

– Neću, šetnje sve komplikuju, hoću u krevet. Sa tobom.

– Ti si posebna i…

– Ne vređaj mi inteligenciju. Oboje znamo kuda ovo vodi. Hajde da se ne pretvaramo. Kapitalizam postavlja svoja pravila u svim sferama, pa čak i u ljubavi. Treba da se razmnožavamo. Pa ajde da ne gubimo vreme na duge šetnje, na razgovor o filozofiji, smislu života, umetnosti i kulturi. Tako se ne prave deca.

– Hoćeš decu sa mnom?

– Ne, hoću seks sa tobom. Decu koristim da bih manipulisala muškarcima koji se bliže srednjim godinama i žele da poseju seme.

– Šta je sa tobom danas?

– Zašto je tako teško da govorimo ono što mislimo. Hoćeš da ti pričam o svojim osećanjima? Nisam sigurna da ćeš to moći da podneseš. I ja svoju glavu teško podnosim. Treba mi neka druga glava. Što hitnije. Ako ti pričam o osećanjima, umorićeš se i neće moći da ti se digne. Tebi se diže na zanimljive i duhovite, ja prestajem da budem takva čim počnem da pričamo o tome „šta je sa mnom danas“

– Hej, biće sve u redu. Ja sam tu. Veruj mi.

– Ovo je već kliše. Sad se meni ne diže, malo mi je muka. Nećeš biti tu. Bićeš večeras i dok god tebi odgovara. Danas se ljudi plaše odgovornosti. Plaše se vezivanja. I to nije feministička teorija. Beže muškarci. Beže i žene. Rađaju decu i postaju samohrane majke. Tom titulom mašu i dobijaju povlastice države. To se valjda jedino ovde isplati. Osećanja samo komplikuju, a nama je dosta komplikacija. Ti sada komplikuješ jer želiš da budeš dobar. Da kada me budeš ostavio pomislim, on je bio tako dobar, razgovarali smo o mojim osećanjima. Da, kad budeš odlazio, ja pomislim da je problem u meni, da nisam znala da cenim to što si uvek bio tu…e, neću.

– Imala si težak dan. Opusti se.

– Da, u pravu si.

– Hoćeš da večeramo?

– Neću. Idem kući.

Autorka: Milica Živković

Fotografija: weheartit.com