26 apr Iluzija ili stvarnost?

Čini nam se, satovi žure, minute prošle nose u večnost, sekunde prolaze, dani, sati. Vreme prolazi. Istina je da se nekad zapitam da li vreme zaista postoji i sve sam ubeđenija da je to samo vešta iluzija odličnog mađioničara. A onda se postavlja pitanje, ko je onda stvorio tu iluziju, ko je taj veliki mađioničar. Malo ko spozna tog mađioničara u sebi. Retko ko shvati da nije vreme prolazno, već da su ljudi ti koji nestanu posle nekog vremena. Pa koliko puta vam se dešavalo da neko dođe u vaš život, bude tu neko vreme pa ode? Pretpostavljam mali milion puta. Vreme je uvek tu, čovek je taj koji je vreme podelio na sate, dane, mesece i godine…Valjda da bi što brže prošlo, da što brže zaboravi, da zaceli stare rane, da sve to pređeno u životu meri satima, a možda godinama?

Uvek sam se pitala šta bi bilo da na trenutak, slomimo satove? Da živimo bez ograničenja, bez žurbe. Da nemamo pojma o tome koliko je “vremena” prošlo od nekog događaja i još koliko treba da prođe do sledećeg? Ne bismo znali za prošlost, ni za budućnost, samo za sadašnjost. Ne bismo planirali unapred svoj život, niti bi okretali stare strane. Mnogi tvrde da je vreme čovekov najgori neprijatelj. Šta god vreme predstavljalo nekom pojedincu, meni sigurno ne predstavlja neprijatelja. Smatram da je ono moj najbolji prijatelj.Verujem da dosta ljudi žele da se vrate u prošlost, jer je ona lepša od sadašnjosti. Da žele da vrate momente koje im je vreme preotelo. Svako od nas želi da se vrati u neko razdoblje svog života kad mu je bilo najlepše, ali ljudi često  zaboravljaju, da je bitno posvetiti se sadašnjosti i budućnosti. Jer šta je život ako se stalno vraćamo u prošlost? Bolan put bez kraja, jer čak i najlepše uspomene predstavljaju bol, jer su upravo to – samo uspomene.

Vreme svojim nekim prisustvom, čini da krenem dalje, daje mi volju i snagu da živim u momentu, bez osvrćanja na prošlost. Okrenem leđa toj staroj lukavoj lisici i gledam preda se, za bolje sutra.Vreme ti uzme ono najdraže, ali ti vrati nečim boljim. Vreme je naš saveznik i onda kad mislimo da je naš protivnik. Ono nas leči, pokreće napred, zbog nas i ono što čemo ostaviti posle nas, a pri lošem vremenu strpljenje je najbolji kormilar.

Vreme uzima, ali i daje. Povredi, ali izleči. I sve to možemo dobiti, samo  ako to mi želimo. Sve kreće od naših misli. Ako pustimo iz kaveza pozitivne misli, a negativne raspršimo u hiljadu boja svakako će vreme raditi za nas. Ne dozvoli da budeš zatvorenik sopstvenih misli, već uživaj u trenutku i pusti vreme da radi za tebe.

Autorka: Gospođica Saveta

Fotografije: pinterest.com