21 jul FAMILIJA

Klinac si. Il’ si gotivac, il’ si pička.

Il’ blejiš sa ortacima, praviš kućicu na drvetu, kradeš jabuke i trešnje, il’ si jedan od onih koji daju igračku drugarima da je vide, ali samo iz tvoje ruke, sve tvoje je najbolje, najbolje driblaš, igraš fudbal i najbolji su u boćanju.

Kasnije dođeš u škollu, posle kontrolnog kukaš kako nisi ništa uradio, onda dobiješ pet. Ne deliš užinu, zaljubljen si u Jelenu iz drugog dva, i nikom ne pričaš o tome. Nisam bio zaljubljen u Jelenu iz drugog dva, bio zaljubljen u Miru. Imala je plave lokne. Najlepše na svetu. I da, nesrećno sam bio zaljubljen. Nije me primećivala. No, ovo nije o mojoj nesrećnoj ljubavi. Ovaj post je o porodici. U stvari ne, ovaj post je o familiji.

Familija, to je ono što ne možeš da biraš. To su one brkate tetke i strine koje te ljube u usta na slavama i svadbama, i da, to su oni rođaci koji kad ti dođu gajbi, mogu da rade sve ono što ti ne možeš kad si sam sa roditeljima. I dalje si klinac. Ideš na njihove rođendane, zaljubljuješ se u njihove drugarice, jedeš njihovu tortu, i kod njih radiš sve ono što oni ne smeju kada su sami. Neke zavoliš na prvu, a neke biješ kad matorci ne gledaju. Uglavnom svoje rođake volim. Stvarno. I to nekako ide sa godinama, kao i pihtije.

Posle tih rođendana, malo porastete. Krenete u školu. Ne živite u istim gradovima. Onda počnete da izlazite na limunade, tople čokolade i kokice. Sladoled dolazi u obzir samo ako vas ne boli grlo. Dođe raspust. Roditelji rade, ako imate sreće eventualno pored babe i dede, vidite more. I njih, famozne rođake. Dovoljno ste veliki da sami zapalite na nekoliko dana jedni kod drugih. Kod njih vam je sve novo. Idete na sony, blejite u školskom, strina vas upozna sa ćerkom svoje drugarice, i opet ste zaljubljeni magarac koji šalje ljubavna pisma. Naravno da ih mirišete kevinim dezodoransom, pobogu, i naravno da u pošti svi gledaju samo u vas dok ga šaljete, a vi ste ’ladni kao špricer. Ja nisam bio. Samo sam čekao da izletim napolje. Jednom sam i proliv dobio. No, ovo nije ta vrsta bloga, pa ne bih o tome detaljnije.

Nisi više klinac. Ili bar veruješ da nisi više klinac. Više ne idete na rođendane kod rođaka. Jbg., imate svoje društvo, katkad se vidite u selu kod baba i deda, i to je to. Znate da postoje, niste sigurni kako izgledaju, uglavnom taj bubuljičavi tinejdž perid je i bolje da se ne viđate, ali se sećate svih sranja koje ste zajedno napravili. Svih pojedenih trešanja, svih dupeta koje ste na kvarno uhvatili, svih pornića koje ste štekali od matoraca. Ma svega. Posle osamnaeste vreme počinje da teče bar dva puta brže. Palite na fakultete, počinjete da radite, ako ste u istom gradu, viđate se, pijete piva i kafe. I uvek se smejete istim nestašlucima iz detinjstva.

Pored vremena koje leti, biološki satovi počinju da kucaju. Imate devojke i momke i počinjete da se ženite i udajete. Iznenada si opet klinac. Tortu je zamenio alkohol, „danas nam je divan dan“ je zamenjen „Ciganeni sviraj sviraj“, a ono da si živ i zdrav, i deo gde jedni drugima vučete uši je zamenjeno rečenicom „Ove godine venčavali, dogodine krštavali!“. Ovaj put ste svi, ili skoro svi zajedno. Sedite i smejete se. Pričate. I shvatate koliko vam je sve to nedostajalo ili nije. Meni jeste. Shvatate koliko ste slični. Jebeni DNK. Ima nešto u tome. Međ’ svojima si. I smejete se i dalje. I dalje se smejete. I ti osmesi nisu laž. Nije kurtoazija. Lepo vam je. Ne želite da spavate. Želite da trenutak traje zauvek. Nikad ne traje. I znate da je tako. Ali je sećanje ono što taj trenutak skladišti u vakum.

Dan svadbe!

Upoznajete ostalih 70% familije taj dan. Mnogo se ljubite. Ne znam da li sam rekao, MNOGO SE LJUBITE! Jedete, igrate kolo, jedni vole krtinu, drugi malo masnije. Jednima ne odgovara pevaljka jer falšira, meni je bitno da ima sise. I mnogo se smejete. I treba. Napijete se. I tad se izgrlite i izljubite za sve one godine koje ste propustili. I za naredne dve. Zaspite. Ne znate kod koga. Svaka tetka i strina bi da baš kod nje spavate. Posle nekoliko puta, provalite gde je najbolje. Ne opterećujte se, svejedno ste pijani i srećni. Ujutru ste mamurni, pijete kafu zajedno i smejete se rođaku kog je kuma ispalila, ili onom koji je pao sa stolice. Al’ ga na kraju uvek zagrlite, i kažete mu da je sve kul. I bude sve kul, stvarno bude, dok ne okačite pijanu fotku ili klip na fejs. Pozdravljate se, razmenjujete brojeve, dodajete na fejs i jedva čekate sledeće viđanje (čitaj, sledeću svadbu, krštenje i slično).

Seli ste u bus, vraćate se svojim obavezama i svojoj vremenskoj mašini koja se malo ubrzala dok ste pijani igrali kolo. Smejete se. Gospođa, u busu, pored vas, sa sarmama na glavi, misli da ste pijani ili drogirani i menja mesto. Ali vas nije briga, jače se smejete. I da, opet ste klinac. Ali onaj gotivni. Nikad nisam sumnjao da ste pičkica koja je mislila da najbolje dribla.

Autor: Nenad Matić

Izvor: Jedan Nenad

Fotografija: weheartit. com