16 feb Džaba mu kad se ubio! – Film ,,Smrt čoveka na Balkanu’’

Snimljen u režiji i po scenariju Miroslava Momčilovića film ,,Smrt čoveka na Balkanu’’ na satiričan i ironičan način predstavlja društvo koje, u zavisnosti od koristi situacije u kojoj se nađe, o pokojniku ume da kaže najbolje i najgore.

            Iznenađene samoubistvom kompozitora i samca, komšije najpre pokazuju nešto nalik na tugu i žaljenje, iščuđavaju se, krste, uzdišu, kukaju. Dan provode u iščekivanju lekara i policije i polako se useljavaju u stan preminulog. Kako vreme odmiče, tako radnja dobija novi ton. Iz razgovora i postupaka komšija razotkrivaju se stavovi, ideje, razmišljanja društva o brojnim životnim pitanjima i temama. Jedna od tema kojom se bavi film ,,Smrt čoveka na Balkanu’’ jeste i odnos prema umetnosti, prvenstveno prema muzici. Smenjuju se oduševljenja, pohvale, gnušanja nad umetnošću, nezainteresovanost i nipodaštavanje umetnosti i umetnika. Glavni akteri ovog filma su obični, prosečni ljudi, prepoznatljive komšije iz naše sredine i svakodnevice. Oni sasvim spontano otkrivaju svoje karaktere, ne ustručavajući pred lešom koji leži na podu. Sitnice poput prekrivanja ogledala u kući pokojnika ili zaziranje od grobara aludiraju na čvrsto ukorenjeno sujeverje u našem narodu i samo su neki od značajnih elemenata u građenju glavnih likova.

Komšije čuvaju pokojnika i ponašaju se kao da su na kakvom važnom zadatku i da od njih nešto veliko zavisi. U tome naročito prednjači komšija Aco, koji opominje druge da ne diraju ništa i da celu stvar prepuste policiji. Kako ni policija ni lekari ne dolaze, postaje dosadno, te komšije moraju nekako da ubiju vreme. Piju pokojnikovu rakiju, igraju šah, šale se, ćaskaju, razgovaraju o predmetima koje vide u stanu. Opuštajući se, polako zaboravljaju na tragičnu smrt kompozitora. Ali, brižnim komšijama najveća briga je nešto sasvim drugo. Komšiji Aci je samoubica obećao skupoceni alat, a komšija Vesko je pokojniku dužan 300 eura. Kompozitor je mrtav, a niko o dogovorima i dugu ništa ne zna. Mrtva usta ne govore, pa bi valjalo iskoristiti to. Dakle, ne vratiti pare i uzeti vredan alat! Ovakva karakterizacija likova i zasnivanje radnje na humorističkim elementima u velikoj meri podsećaju na dobro nam poznate Nušićeve komedije u kojima se neretko pojavljuju koristoljubivi i sebični likovi koji nastoje da ispune svoje namere, ne obazirući se na okolnosti, posledic i druge ljude. Moralna niskost i urušavanje ljudskosti u filmu ,,Smrt čovek na Balkanu’’ predstavljeni su uz sjajan i originalan crni humor, sa jakom dozom ironije i satire. Čovek je umro. Čovek se ubio. A komšije ni njegovog imena ne mogu da se sete dok provode vreme u njegovom stanu. Gorka istina o ljudskom egoizmu isplivava u najtragičnijim momentima i u Momčilovićevom filmu se kreće između smešnih i tužnih tonova.

            Sliku društva u filmu ,,Smrt čoveka na Balkanu’’ upotpunjuju i drugi likovi. Tu je prodavac pogrebne opreme, koji, što je inače donekle smešno, zarađuje na tuđoj smrti, nezainteresovani medicinski radnici, nervozni zbog tiketa u kladionicama, na brzinu konstatuju smrt. Posebno se izdvajaju policajci koji dolaze da izvrše uviđaja. Oni su ozbiljni, zvanični, postaju bahati, sve redom izbacuju iz stana, trudeći se da se predstave kao ljudi čije su uloge od presudnog značaja za društvo. Sve je to slika balkanskog društva koje je potkupljeno onim što bi se moglo nazvati ,,kolektivno nesvesno’’. To kolektivno nesvesno se odnosi na vodeće i presudne nedostatke čoveka sa ovih prostora koje sam čovek ne pojmi kao mane. Ljudske slabosti, izopačene pobude i želje, gaženje moralnih vrednosti jesu opšte obeležje svakog pojedinca i celokupnog kolektiva.

            Posebnu vrednost filmu daje jedan neobičan postupak koji ima višestruko značenje. U filmu nisu eksplicitno predočene scene smrti, gledaoci ne vide čas kad kompozitor izvršava samoubistvo, već samo čuju pucanj, i budući da kamera samo iz jednog kadra snima celokupnu radnju filma, gledaoci mogu da pretpostave u kojem delu stana leži leš. Kamera koja nama prenosi radnju jeste ona web kamera koju je samoubica ostavio uključenu. To je ona ista kamera koja je zabeležila sva dešavanja u stanu, samoubistvo kompozitora, druženje komšija, pa i onaj presudan trenutak kada se sazna da je sve što se dešavalo snimljeno. Tada dolazi do novog obrta. Prisutni, uplašeni zbog svega učinjenog i izrečenog, vraćaju se u uloge ožalošćenih dušebrižnika.

Radnja filma se ogleda u jedinstvu mesta i vremena. Sve se odigrava u stanu kompozitora, a radnja traje jedana dan. Mi kao gledaoci smešteni smo samo u jedan ugao posmatranja i sve što možemo da vidimo, vidimo samo iz jednog kadra.

            Film ,,Smrt čoveka na Balkanu’’ je osobena satirična kritika društva koje ne zna ni ime svog komšije, a žali ga i hvali njegov rad. Zatim ga proklinje i u njemu nalazi krivca i bezobraznika koji im je svojom smrću naneo štetu. Dvoličnost, licemerje, odricanje od ljudskosti najčešće i najpotpunije bivaju razotkriveni u presudnim životnim situacijama, a svakako da je jedna od najznačajnijih smrt. Smrt je konačni kraj u ovozemaljskom svetu, kraj u kojem se čovek rastaje od živih. A ispostavlja se da je za druge čovek i kao živ bio kao mrtav.

 Autorka: Mirjana Zarić

Fotografije: wikipedia.org, film ,,Smrt čoveka na Balkanu’’