07 feb Doboš

U sobi bez prozora
samo su jedna vrata

otvaraju se samo sa jedne strane
u razmacima koji su se merili danima

dok su dani mogli da se izbroje

Već dugo ćuti čelik
neprobojni paravan koji razdvaja dva sveta

tvoje čudovište
vapi za igrom
za odmazdom
nesputanim prostorom za krila

U nedelju
Palili su mošti velikog govornika

I staro i mlado
i pijano
sjatilo se na poljanu

Plamen im je tinjao u očima
Dok su dahom grejali promrzle prste

tek su poneke grudi slutile
mrak koji će se prosuti preko svega poznatog

tek neko
se kleo da čuje doboš u daljini

Tebe nije bilo ni u mislima
kamoli da te je iko pomenuo

oni su tvoj kraj odavno ispisali

sada samo tromo
i bezvoljno prebacuju iz ruke u ruku teret

tvojih poslednjih dana
u ovoj vukojebini.

Autor: Duševni Tilt

Fotografija: weheartit.com