13 mar DA LI SMO STVARNO BILJOJEDI?!

Možete li da zamislite dan bez mesa, mleka i mlečnih proizvoda? Priznaćete, teško. Ponekad nam različiti načini ishrane (ne dijete!) kao što su vegeterijanski ili veganski deluju ekstremno i nedovoljno objašnjeno. Ljudi koji odstupaju od klasičnog, da kažemo komercijalnog pristupa unošenja i korišćenja hrane imaju zdravstvene, etičke, religijske ili ekološke razloga zašto to čine.

U senci brze hrane, instant dijeta i različitih veštačkih dodataka ishrani, alternativni načini ishrane pružaju neke vrlo interesantne podatke zašto smo mi kao ljudska bića više biljojedi nego mesojedi. Da vidimo šta kažu :

– Oblik čovekovih zuba  i kretanje vilice je predviđen za gnječenje i mlevenje biljaka, jer se vilica kreće levo – desno i gore-dole, dok je kod mesojeda pokret vilice uglavnom gore – dole i predviđen za gutanje hrane

– Čovekova creva su veoma duga i želudačna kiselina blaga – za varenje biljaka, kao kod biljojeda, dok mesojedi imaju kratka creva i jaku želudačnu kiselinu

– Na osnovu istraživanja (dr. Per- Olaf Astrand) na visoko utreniranim sportistima utvrđeno je da su sportisti koji su se hranili pretežno biljnom ishranom pokazali veću izdržljivost nego oni koji su se hranili  pretežno mesom

– Izdržljivost biljojeda u životinjskom svetu se ogleda npr. kod konja koji mogu satima da trče velikom brzinom i slonova koji mogu da trče 10-12 sati, dok životinje koje su mesojedi kao što su tigrovi i gepardi imaju veću brzinu i snagu na početku,ali se zamaraju relativno brzo

– Čovek je jedini sisar koji konzumira mleko nakon  perioda dojenja, pri tom čovekov organizam veoma teško apsorbuje kalcijum i druge sastojke iz mleka, ali zato lako apsorbuje iz biljaka

–  Jaja predstavljaju drugostepenu hranu kao i mleko, konzumirati ih u malim količinama, jer su sadrže u sebi  mnogo holesterela i zasićenih masnih kiselina

– Med je hrana za pčele i predstavlja prost šećer koji brzo ulazi u krvotok, ima dobra antibakterijska svojstva, ali ga koristiti u manjim količinama. Šećeri iz biljaka su složeni šećeri i sporije ulaze u krvotok

– Kada se misli na biljnu hranu, misli se na voće,povrće, žitarice i orašaste plodove. Što je hrana sirovija, to je zdravija za čoveka.  Smatra se da pečurke nisu biljke jer uglavnom žive na uginulim ostacima

– Čovek treba da ima 2 – 3 obroka dnevno, jer je želudac mišić i treba da se odmara kao i svaki drugi mišić

– Voda, čajevi i  ceđeni sokovi se piju pre obroka, a voda najranije sat vremena posle obroka. Ukoliko unosite tečnost u toku obroka razblažuju se želudačni sokovi i otežava proces varenja.

Možda sve ovo zvuči strašno,ali pristalice ovakvih načela smatraju da treba da koristimo hranu koja je predodređena za ljudsku vrstu, a to je biljna ishrana, jer time izbegavamo različita savremena oboljenja i bolesti odnosno produžavamo  i poboljšavamo sebi život. Principi u  različitim tipovima ishrane su različiti, nekad zbunjujući, ali je suština vratiti se što više prirodi i njenim zakonima. Biljojedi, mesojedi ili svaštojedi, šta smo ?

Autor: Ivan Ćirković

Fotografije: tumblr.com