25 dec ČUJEM I DA SE DROGIRAM

Po magistralama,

od nemila do nedraga,

da brže starim, a izgledam sve mlađa…

Čujem da sam neuhvatljiva,

od njihovih jezika, izmičem k’o pritvara;

moj život za njih teška sapunica;

pa laju, grad o meni ima milijun istina.

Pa čujem i da djelujem sretnija,

da sam ostavila sve

zbog nekog mangupa –

jebačkog pogleda, svima znanog imena…

Da još jebem pravila

svih morala i bontonova…

Čujem da me još ljubi ulica,

nosi ime mojih koraka,

dok za njima zavide,

dok za njima šapuću…

Čujem… I ne poričem.

Čujem… I samo smijem se.

Moji vrhovi vama su misterije.

Autorka: Antonia Kralj

Fotografije: pinterest.com