14 mar Crni zagrljaj

Neizvesnost lako uznemirava strpljenje,

tone u besnoj magli,
prisustvom besmisla nemislećeg bića
bezglasno sluti nesreće,
nadolazećih praznina hladnih usana,
udaljenih i osušenih duša,
beskrajno dugih provalija života.

Prezir razmaženih nema granica,
nestvarne ljudske prilike
postaju lebdeća stvorenja.

Iz mrtvila sive pustoši
baciće mrvicu života,
kvasac zla,
crni zagrljaj kao pritisak vetra,
ravnodušnog pogleda vladaoca tame.

Postojanje se ljubi u preobražaju slobode,
dodiri stvarnosti
ne spadaju u vreme.

Autor: Vladimir Vučković

Fotografija: tumblr.com