09 nov Crna ovca nedelje: Gospođo, bate!

Na Superste  Ideodromu sam upoznala Tarika Brunčevića i Dženana Hajrovića, Novopazarce koji su predstavljali projekat Art čaršija. Reč po reč o Ideodromu, reč po reč o projektima, reč po reč o sebi, dođoše na red i reči ansambl  i Gospođo, bate!  Zainteresovana ovim neobičnim sklopom, pažljivo sam slušala Tarika dok mi je pričao kako su se okupili ljudi različitih profesija oko iste ideje i počeli da stvaraju muziku, ali ne samo muziku, već jednu posebnu energiju.

Crna ovca nedelje je ansambl Gospođo, bate!  u čije ime je sa mnom razgovarao Semih Durović, jedan od članova ansambla.

Zašto ansambl, a ne bend? Koliko se postavka ansambla promenila od početka?

Ansambl upravo zbog širine i mogućnosti da se postavke menjaju, mada to ne bi predstavljalo ograničenje ni da je bend. Ali eto, hteli smo malo drugačiju formu koja bi u svom sastavu mogla da ima različite izraze, kao i oblike i nivoe učestvovanja u  aktivnostima ansambla.  A i sviđa nam se kako zvuči :-).

Okarakterisati se kao ansambl dopušta prilično fluidnu organizaciju i sastav, što vama kao ljudima koji se primarno bave drugim poslovima više odgovara. Kako i gde uspevate da organizujete probe i kako one izgledaju? Da li mislite da vam bavljenje muzikom pomaže da bolje obavljate vaš stalni posao i obrnuto, koliko vam znanja iz vaše profesije pomažu u stvaranju?

Svakako. Iako sama forma (ansambl ili bend) ne predstavlja neki čvrst okvir, možda naprotiv  još jedan izraz slobode, da se formatiramo kako hoćemo :-).  Probe u poslednje vreme uglavnom držimo u prostoru koji zovemo „FIRMA“, kao i istoimena organizacija koja okuplja mlade muzičere iz Novog Pazara, iako sami teško da spadamo u tu kategoriju, mada imamo čalnova koji nam vade prosek :-). FIRMA kao prostor je deo novopazarskog Kulturnog centra, skromno, ali kreativno uređena prostorija „podrumskog“ tipa. Najveći izazov za probe je upravo okupljanje, što je svakako direktno vezano za naše „prve“ živote, porodice, poslove… Probe izgledaju različito, zavisno od toga koliko i kako smo raspoloženi, koliko nas se skupilo, koliko vremena ima na raspolaganju. Nekad jednostavno „pucaju“ od energije, nekad su malo down, nekad vrtimo jednu ili dve stvari celu probu, a nekad jednostavno sednemo i družimo se.  Ono što je bitno je da se posle osećamo dobro, vrlo često bolje nego pre probe.  Tako da u tom smislu ovaj „izlet“ iz svakodnevnice svakako pozitivno utiče i na to kako ćemo obavljati svoje stalne poslove. Tako da da, mislim da nam bavljenje muzikom pomaže i da bolje radimo. Sa druge strane konkretna znanja iz naših poslova ne utiču direktno na stvaranje muzike, no ako tražite inspiraciju naći ćete je svuda, čak i dok obavljate/radite posao.

Naravno da moram da vas pitam za neobično ime. Podseća na legendarnu rečenicu „Brate, Bože…“ iz filma Kad porastem biću Kengur. Da li je možda to poslužilo kao inspiracija?

Ne, konkretno ova replika nije bila inspiracija za ime, ali svakako opisuje sličnu pojavu, stanje, kulturološki obrazac društva u Srbiji u 21. veku.  Inspiracija je bila lokalna anegdota, zbog koje smo se beskrajno smejali. Kada nas neko pita šta znači, upravo tako objašnjavamo, isto što i „mama, brate“, „učiteljice, brate“… itd. :-). Jednostavna jezička forma koja opisuje jedan veliki deo našeg društva, koji misli da je jako kulturan ako je rekao Gospođo, ali mu je istovremeno sasvim OK, odnosno ne može da odbaci Bate!

Postojite od 2009. godine, ali ste do 2013. bili prilično skriveni. Te godine ste nastupili na „Nedelji kulture“ u Novom Pazaru kao predgrupa Bajagi pred 20.000 ljudi. Čini se da je to događaj koji vas je motivisao da se više pojavljujete u javnosti. Koliko je to iskustvo bilo bitno za vas i zbog čega?

Iskreno, ispostavlja se da smo bez obzira na sasvim pristojan, kako se to sad kaže, doseg ipak i dalje malo skriveni, što nam za sad ne smeta mnogo, jednostavno nam omogućava da doziramo i prilagodimo mogućnosti „pojavljivanja“. Nama je tad zapravo najbitnije bilo da se prvi put popnemo na veliki stejdž i probamo kako to zvuči. Svakako je bilo inspirativno nastupiti i pred širom lokalnom publikom, što se ispostavilo kao fantastično iskustvo i za nas i za publiku. Osim toga, od tog nastupa smo dobili i neke nove prijatelje i fanove, koji su posle te svirke pisali/pričali o nama, a značajna podrška su nam bogami i danas.  Možemo stoga da kažemo da u smislu vidljivosti  GB ta 2013. i jeste bila neka prekretnica.

Spoj latinice i ćirilice, zatim Gospođo, pa još bate!, spoj različitih muzičkih žanrova…  teško vas je klasifikovati. Da li imate osmišljen koncept koga se držite ili eksperimentišete i igrate se u stvaranju? Koja ideja je u centru vašeg umetničkog izraza?

Jeste teško J i to ne samo nama, već i svima koji su nas slušali pa žele to nekom da prenesu, i onda na pitanje „I… šta sviraju?“ obično odgovaraju sa hmmm… fusion, crossover, ili jednostavno „ma moraš da čuješ“.  Što se samog  pravca stvaranja tiče, nema nikakvog koncepta. Jako smo slobodni, eksperimentišemo i uopšte se ne opterećujemo pravcima. Na kraju verovatno isplivaju različiti muzički, umetnički i uopšte društveni uticaji kojima smo pojedinačno ili zajedno izloženi. Mi jednostavno na taj način međusobno komuniciramo, a ispostavilo se i da nas svi koji su čuli/videli razumeju. Upravo zbog toga mislim da je potpuno  različito iskustvo samo slušanje naše muzike i slušanje nas uživo, odnosno druženje sa  nama.

Vaši tekstovi, pored toga što su društveno angažovani, obiluju lokalnim koloritom i duhom. Vaša publika se širi van granica vašeg grada, a miljenici ste novopazarske publike. Koliko je Novog Pazara u Gospođo, bate! i obrnuto, i mogu li ta dva jedno bez drugoga?

Pa rekao bih da ne mogu.  Mislim da ne bismo bili ovakvi  da nismo iz Pazara, mada sa druge strane, iako koristimo dosta lokalnog u izrazu, teme o kojima pevamo i sviramo su prilično univerzalne, posebno za našu zemlju, odnosno region.  Osim toga, ispostavilo se da su posle „upoznavanja“ sa nama ljudi potpuno menjali  sliku koju su imali o Pazaru uopšte, na šta smo iskreno ponosni.

Kad već razgovaramo o lokalnom duhu i frazeologiji, objasnite nam naziv vaše nove pesme Ubehut Ljeljehut. 

Ubehut Ljeljehut su izrazi koji se koriste u Novom Pazaru, inače znače slabašan čovek, mršav, nejak. U novije vreme poprimio još par nekih značenja u vezi sa narkomanijom, tako da opisuje jedno slabašno biće, koje je obuzela droga i zanemaruje i sebe i svet oko sebe, i to značenje ima i u pesmi.

Ove godine je izašao vaš EP pod nazivom Šta je u rupu? sa zanimljivim promotivnim videom. I hoćete li nam otkriti gde je rupa, koliko je duboka i šta je u njoj?

Iz rupe smo došli i rupi se vraćamo, hahha. Pa biće da smo svi mi u rupi, koliko je duboka ? Pa iskreno nekad izgleda beskrajno duboko, srećom mislim da smo od onih koji i iz tih dubina vide svetlost na drugom kraju rupe, ponekad čak i put za izlazak iz iste 🙂

Moram da spomenem pesmu Ljubav  koja je po senzibilitetu potpuno drugačija od svega što ste radili do sad. Takođe, za nju ste snimili i zanimljiv spot koji je u septembru prošle godine imao i svoju MTV premijeru. Možete li nam reći nešto više o pesmi, ali i o samom spotu? Očekivali bismo jabuku, ali smo dobili paradajz. Zašto? Koja je njegova simbolika?

O pesmi se nema nešto posebno reći, jednostavno LJUBAV! Što se spota tiče to je druga priča, o kojoj ne bih mnogo s obzirom da smo celu ideju i snimanje spota poverili našim mladim drugarima okupljenim oko dramske trupe „Joj evo ih ovi“. Paradajz je njihova ideja i mislim da je vrlo orginalna, upravo zbog toga što nije jabuka :-).  Ova saradnja na najbolji način opisuje kako funkcioniše priča oko ansambla GB, sa puno entuzijazma i čiste energije, promovišući i ideju da je moguće napraviti jako dobre stvari sa vrlo malo ili uopšte materijalnih ulaganja.  I spot i pesma su snimljeni  sa zvaničnim budžetom 0,00, a sa druge strane uspeh, odnosno pozicioniranje na MTV potvrđuju  da smo zajedno uradili super stvar. LJUBAV je i dalje možda najveći hit.

Ova 2015. godina je bila veoma uspešna za vas: imali ste koncert u Mixer House-u, gostovali ste na Arsenalu u Kragujevcu, objavili ste EP Šta je u rupu? i izbacili novi spot za pesmu Ubehut Ljeljehut. Koji su vaši dalji planovi?

Naši planovi su uvek vrlo „fleksibilni“ :-). U planu nam je da nastavimo sa nastupima van Pazara, a potencijalno i van Srbije sledeće godine.  Ima ih u tom smislu nekoliko, ali nadamo se da sledeća godina neće biti ništa manje uspešna u širenju poruke GB. Ono što je sigurno je da će biti drugačija.

Može li umetnost da spasi svet?

Može da pomogne, a ne može da škodi.

Zašto ste vi crne ovce?

Zato što ne pristajemo da budemo bele samo zato što ih ima više.

Razgovarala: Đurđica Zec

Fotografije: Irfan Ličina, Dženan Hajrović