I kada poželim da sam neko drugi Na kraju uvijek budem ono što jesam. Drugi ja. Nepopularni potomak Prvog mene. Opijena noć bez sjećanja. Puna svijest dana. Teško se dogovore ko presjedava. Kaže: - Piješ? Rekoh: - Pijem. Pita: - Voliš? Rekoh: - Da. Kaže: - Bolest?! Kažem: - Živjeli! Dijagnoza: - Prežaliti ga! A bolest.. Ko je prizna sa...
I stiša se kiša, pokrije se na trenutke, Te krenu, ali stanem – čemu ove ruke. Nadjačaju ćutnjom tvog odsustva zvuke Suve su i oči - ali kome, čemu ove ruke. Zavara ih osmeh potekli - U ovu tugu sreću uvuče - Da samoćom ništa nismo stekli, Krenu, ali stanem: kome, čemu...
Vidiš li taj kamen? Taj kamen koji te udario smejao bi ti se da se može smejati Tako krvavog čela bi te ismevao Pričao bi svima da može govoriti Uhvatio bi te i davio da ima ruke Da ima ruke opet bi te sada on udario I da sve to može I...
Sasvim normalan dan, I u njemu nenormalni ljudi, Koji žive svojim papirnatim životima...
Pitala me je Zašto koristiš kratke rečenice kada pišeš? Zato. Sve je danas dugačko, komplikovano, filmovi, serije, studiranje, svet, ceo svet, ceo svet… Dugačke rečenice svi koriste Komplikovane reči i duge rečenice Samo je život kratak. Gledala me je svojim krupnim hejzel očima Pramen kose joj je padao niz lice Rekoh joj i videh da nije...
Ostani ako ćeš mi biti voda Kada presušim u očima ovog sveta Sa uobraziljom deteta. Ostani ako postanem pas Ili krenem da mjaučem na svaku čizmu Koja prođe ulicom. Sve knjige sveta Ti ne moraš pročitati, Ali ako si čovek Svoju moraš do kraja napisati. Ako se zoveš Anabel Ili te zovu Adrijen, Ne ponašaj se kao...
Gledah smrti u oči Više puta Bolesno realno Ubada. Umirali su: prijatelji neprijatelji bližnji utvare uspomene psi. Sahranjivah ih: jedne za drugim po grobljima šumama jamama haustorima riljajući beton i čemer bez onog "Oče naš". Ovde i Tamo Tu i Negde po vrućini, mrazu i kiši. Isplivavaše na površinu: kosti sećanja smeh. Autor: Marko Antić Fotografije: tumblr.com ...
I da je to sve. On je sinoć bio u mojima. Pojavio se u invalidskim kolicima. Ne znam zašto, i nisam imala potrebu da ga pitam. Nije izgledao nimalo ranjivo. Šutili smo oboje, ali sve je bilo jasno ; kristalno. Krenuo je bijelom stazicom unutar šarenog svijeta i ja sam ga pratila, šutljivo. Sve zajedno nije dugo trajalo, više kao...
Pesnici se igraju rečima,rekama, brdima, vulkanima Da, vulkanima Zelenim i velikim Iznad kojih lete jata ptica koje odlaze na Jug U potrazi za toplotom, morem i slobodom Koju čovek ima samo deset dana godišnje A ni tad nije slobodan Pesnici se igraju slobodom Pominju je stalno Za nju se bore, umiru, plaču, Smeju se glasno...
Počinje sa psorijazom. Od stresa, kada totalno nema love. Ili herpes, ako imaš sreće kao ja. I tu je bitna šala. Nazoveš svog novog drugara Hepi. Pitaš ga: „Pa, Hepi, da li si sada happy?" A Hepi cijuče poput miša. Zamišljaš naslovnicu jeftinih novina: „RAZGOVARA SA SVOJIM HERPESOM !!!" I prigodna fotomontaža, naravno. Pušiš. Piješ. Jurcaš. Pokoji analgetik. I vidiš je. Krv na toalet-papiru. Ne znaš tačan...