03 dec Budući život

Srećem ga već neko vreme. Vrti krugove u parku i žicka ljude za keš. Ciga, u pocepanom džemperu i izbledeloj zelenoj jakni. Uvek je u toj jakni i gotovo da ga nikad nisam srela treznog. Nekad, kad je park prazan, on sedne na klupu i svira. Valjda tako ubija vreme.

Danas sam stekla utisak da mu baš loše ide. Primetio je da ga posmatram, pa je krenuo ka meni.

– Ljubim ruke, gospodža! Če daš cigaru?

– Danas slabije ide posao? – pružam mu paklu i upaljač.

– Viš’ da pos’o nije lak kad si trezan – uzima dve cigarete i jednu stavlja iza uha.

– Razumem, koliko ti treba?

– Za šta?

– Za osmeh.

– Dva vinjaka i burek s meso!

– Evo ti i za čaj, da se ugreješ posle – pružam mu novac.

– Gospodža, saču se odužim! Kaži koju da sviram – vadi usnu harmoniku iz jakne.

– Ne treba, bre! Uživaj!

– Taki je red! Vidim da si ti neka fina, operu da sviram ne znam… ali brata Ljubu Aličiča – derem!

– Umeš da recituješ?

– Uf… odavno sam otiš’o iz čkole. Mogu da ti ispričam nešto!

– Neka, sviraćeš mi brata Ljubu jednom na svadbi i bićemo kvit.

– Priča ide ovako: kad sretneš gospodžu s tužne oči, koju ubiva sekeracija i ona ne zaboravi da ti da za vinjak i burek, niste kvit . ‘Al da ti kažem, kad se vrneš u svoju kožu i prestaneš da živiš za njegove oči, pozvače te. Ti budi pametna, pa nemoj da mu se javiš. Brzo če u život da ti udže jedan, zbog kog ti oči nikad neče budu tužne. Mnogo para češ da imaš, u đip če da te voze. Da crknem odma’ ako lažem!

– Verovatno će sa tim džipom da me odvezu u božju mater?

– Nije sramota da voziš đip, ako si ga zaradila s ti mali prsti. I zapamti da ne smeš da odustaješ, tamo gde odustaneš uvek pada kiša, ‘ladno je i niko ti ne da za vinjak.

– Iz koje knjige je ova priča?

– Iz tvoj buduči život.

Ćušnula sam mu paklu u džep. Zavukla sam se ispod šešira i lagano sam krenula iz parka. Lepe su te priče u kojima nema tužnih očiju i kiše. Meni su dovoljne.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: Stefan Tripunović