09 jul Brdo je reč

            Brdo je reč. Kakva reč? Nikakva posebna vrsta reči, samo reč. U stvari, nekima je posebna, ali meni nije. Ali ja nisam neki. Možda i jesam, ne znam. A kako da znam? Kako Ja da znam da sam neki? Ili, kako drugima da verujem ako mi kažu da sam neki? Ne znam. To je možda i nemoguće, saznati. Ali ako saznaš da je nemoguće, kako je to moguće? Znači da sam ja ipak saznao da je nemoguće. Ali nisam, to je problem. Ne znam. Kuda god da se okrenem, ne znam. Dešava se, ne tako retko, da živim u uverenju da znam. Ali uvek, posle dužeg ili kraćeg perioda, unutrašnje stanje me podseti da ne znam. Ali, tu nastaje jedan problem. Mada samo naizgled, on najverovatnije i nije problem.

Naime, kako da znam da se u trenucima neznanja vraćam na to da znam? Jer, kao što se može videti, trenuci znanja i neznanja se smenjuju. Međutim, evo kako znam da je neznanje jače od znanja. Kad se pojavi osećaj neznanja, duh, celo unutrašnje biće podrhtavaju od svesnosti samoga neznanja. A kad se pojavi osećaj znanja, to je neki topli, blagi i lepuškast osećaj komfora, koji međutim ne dostiže tu snagu i prodornost osećaja kao onaj prethodni. Naravno, upoređujući žestinu zadovoljstva znanja sa nepodnošljivošću i ništavnošću neznanja. Iz ovoga proizlazi još jedan veliki problem. Da li se uporedba može izvršiti na ovaj način? Ja znam za ovaj način, i na osnovu njega vršim komparaciju, ne znajući da li je on pravi. Ne znam. Evo, vraćamo se opet na „ne znam”, to je možda znak da je „ne znam” jače od „znam”. Ni to nije validno. Pišem jer osećam „ne znam”, u onoj njegovoj srži, u bespomoćnosti neznanja. Vidim ga i osećam kako se obavija oko mene kao anakonda i uvlači me u njegovu tamnu utrobu punu razarajućih agenasa. Da li je potrebno znati o neznanju? Kako je moguće znati o njemu? Moguće je jedino ako znanje postoji. I to me održava. To je ona obasjana kapljica koja neiscrpnim izvorom svetlosti ometa anakondina čula i pomalo joj izvrće percepciju ne dopuštavši joj da je dokrajči. To je kap nade koju možemo da osetimo. Ne znam da li smo joj potrebni da bi egzistirala. Ne znam. Brdo je reč.

Autor: Mladen Mihailović

Fotografija: favim.com