14 sep Ben Aflek i visibabe

Mart. Visibabe i sunčevi zraci. I plata ! Pretačem novčanice u priznanice pre no što sudske babaroge pokucaju i na moja vrata. Idemo na izlet, vozom, i razmišljam o tvom rođendanu dok još uvek imam nešto para. Znam koje mleko za telo koristiš, da, pravio sam ti društvo u kupovini tu i tamo, a i ošacovao sam onu medovaču i onu torbicu.

U parku je raj – šetnja, napolitanke, svež vazduh i usne na usne. Van grada, u sumrak, možemo pronaći skrovito mesto za seks na brzaka. Potom, probaćemo pivo boje ćilibara i pravac – bioskop !  „Runner Runner“, Ben Aflek i kockari, ništa posebno, šmek skoro praznog provincijskog bioskopa je bitniji, kao i mogućnosti zadnjih sedišta u mraku sale. Pamtim čičicu sede brade i brkova požutelih od duvana, pustio nas je oboje po ceni jedne karte.

Nakon filma šetamo. Prohladno je. Sabiramo sitniš i naručujemo kafu u zavučenom kafiću za studentaruju i boeme. Toplije nam je. Pravimo spisak albuma, filmova i knjiga – listu za naredni period dokolice i naše male duhovne infuzije. Plaćamo račun i nastavljamo sa šetnjom bez žurbe. Voz za jug obično kasni…

Molim te, reci mi, da li se onaj kiosk brze hrane zaista zove „Zalutalo jagnje” ?

Autor: Marko Antić

Fotografija: weheartit.com