Pronašla sam mjesto Nenaseljeno Opustošeno Mjesto koje je neko u žurbi napustio Obraslom divljim cvijećem i korovom U kojem je stalo vrijeme I noć je zauvijek Osvijetljena zvjezdanim nebom Pronašla sam mjesto Samo za sebe Mjesto u kojem nestaju i prestaju brige Nema ljudi Čuju se samo ptice One mahnite skrivene ispod njegove majice Sretne što sam se naselila U...
Odavno me niko nije voleo onako kako sam želela divljački neumereno nesmotreno univerzum mi je slao nekompetentne zbunjive dečake koji ne bi znali šta bi sa nekom kao ja koja previše misli oseća živi koja se razliva iz nametnutog joj kalupa Odavno me niko nije voleo i čini mi se da su čestice i cigle moje urušene i nikad dovršene želje ze pripadanjem ostale utkane na liniji života i liniji ljubavi njegovih...
Apprivoise moi, nosim ti u prstima cveće. U ušima suze, mesec razapet na raskršću lutanja. Ja, plavi čuperak, oplakujem Antića. Ja, kamen iz reke a s poljupcem neba, nosim ti u prsima kalem. Apprivoise moi, voćnjake ti stopama ljubim i kajsije zrele ostavljam kao mrvice, kao putokaze. Došla sam da uspavam noć, da preskočim most od Glasinčaninovih karata za poker i preferans. Došla sam...
Opet me zovu gradovi, znani i novi. Posvuda su i samo me mame. Vjetar im nosi mirise, a glazba u glavi stvara slike. Srce zakuca brže i u svakom treptaju se gubim u nekim novim kutovima: romantične Venecije, od veselja pijanog Dublina, šarene nedosanjane Barcelone, studene Moskve, otmjenog Pariza, voljenog...
Ja sam tvrđava, A svaki kamen Budući su vijekovi. Moji neimairi, Njegove su pjesme. Preda mnom grad, Iznad mene nebo, A ja samo pjesme vidim I samo mi one Na kapije dolaze. Autorka: Teodora Košarac Fotografija: weheartit.com ...
Ja nisam za ljubav, više sam za voljenje. Ovakva, od voljenja satkana. Ne osvajaju me velike reči malih ljudi. Ne poklanjam se poklonima. Za mene nije ljubav. Ja sam za obožavanje. Ono čudo, u koje veruju svi koji, čudima ne veruju. U meni možeš voleti samo ono još neistraženo. Nedodirnute pregibe tela. Neotkrivene delove duše. Neizgovorene misli. U meni možeš voleti celu Moskvu. A...
Posle te sahrane gavrani su puzali nebom poput meduza. I čovek je nalik na krabe gledao ka vodi kroz koju nikad neće moći da pliva. Zvona ispod mog kreveta potvrđuju da tamo dole nema ni babaroga ni čudovišta, to su napadni, usaglašeni zvukovi naših prethodnika i sledbenika. To je pogreb živog trenutka u zamenu za ostatke krvi. I svih planeta što je zaledila...
Trošim emocije na tebe Kao razmetnuti bogati sin očevu imovinu Na mlade krčmarice i kurve Rasipam ih i guram u tvoja njedra Kao da ne mogu Da se potroše I sitniš iz džepova istresam Jer sve mislim da imam i previše i da nikada Nestati neće I da me zbog toga voliš Kao što...
Rekoh ti - Hajde da zajedno stvorimo umetnost! Neka to budu stihovi, Fotografija, priča, Hajde da kupimo tempere, vodene pastelne boje, da išaramo zidove! Obojimo plafone! Ma hajde da stvorimo umetnost! Nešto samo nama važno, Što će drugi razumeti Na nebrojene načine, A ništa od toga neće biti tačno! I tako euforična, Brbljala sam o svemu - O silnim idejama...
Oduvek sam želela da pišem. Nekada sam osećala toliku fizičku potrebu da sam samo lupala prstima po tastaturi bez ikakvog smisla. Tema mi nije dolazila, mozak, srce i jagodice nikada nisu bili sinhronizovani. A onda mi je sinulo...