26 okt Aleksandar Paunković: Čovek je kovač svoje sreće  

Stvaralačka energija i inovativnost su reči koje opisuju ovog mladog slikara. Kako je to biti slikar u 21. veku, šta se uči na Fakultetu primenjene umetnosti i kakvu priču nose portreti otkriva vam Aleksandar Paunković, student Zidnog slikarstva i umetnik za kog će se tek čuti.

Zadivljen stvaralačkim činom, čovek želi da pronikne u njegovu prirodu, otud se, često, umetnicima nameće pomalo naivno pitanje o izvoru inspiracije. Da li tvoje stvaranje ima svoje izvore ili i njih slikaš sam?

Oduvek sam uživao u crtanju portreta, na samom početku rada, kada bih video lice sa karakterističnim crtama lica, ja sam morao odmah to da zabeležim na papiru. Što sam bivao stariji, portrete ljudi sam sve više drugačije gledao, svaka bora i crta lica ima svoju priču koja se urezivala tokom vremena i stvarala njihov karakter. Ljudi koji su tokom života nailazili na tugu, bes, patnju imaju drugačije crte lica od onih koje je život „milovao“. Danas pokušavam da na zreliji načim prikažem portret, figuru neke osobe ubacujući u crtež ili sliku razne elemente kako bih pokazao njihovo psihološko stanje.

Zidovi tvoje nekadašnje srednje škole oživeli su pod tvojim muralima. Jesi li već u srednjoškolskoj klupi znao šta ćeš studirati? Kako si se opredelio za Zidno slikarstvo?

S obzirom da je moja srednjoškolska klupa uvek bila oslikana nekim skicama, pogotovo na kraju četvrte godine, da znao sam, i čvrsto sam rešio da je vreme preći na zidno slikarstvo. Na predlog direktora srednje škole da oslikam hodnike ja sam se složio i rešio da školske hodnike pretvorim u „školsku galeriju“ koju čine 12 portreta naših znamenitih ličnosti. Ove godine je na ulazu škole osvanuo još jedan mural koji ukratko opisuje tehničku školu. Fakultet primenjenih umetnosti pored zidnog slikarstva ima puno korisnih predmeta uključujući slikarske tehnike, crtanje, grafiku, slikanje, mozaik, anatomsko crtanje i ta raznovrsnost i moja radoznalost za novim tehnikama su me  privukli.

Šta su, prema tvom mišljenju, pogodnosti a šta mane u odrednici „savremeni slikar“?

Danas da bi umetnik živeo od onoga što radi potrebno je da to bude zanimljivo. Npr. najgledaniji klipovi su često oni najgluplji, pa zato umetnost mora da se prikaže na zanimljiv način, koji ponekad prelazi granice čak i bolesnog. Zato treba pronaći sebe u onome što radimo i oduševiti publiku.

Jedna od posebnosti tvog dara ogleda se u poigravanju sa slikarskim tehnikama. Šta je to air-brush tehnika i kako si je otkrio?

 Video sam par klipova u kojim umetnici oslikavaju automobile ovom tehnikom i  iz radoznalosti sam kupio prvi pištolj, odnosno kopiju pištolja koju i dan danas koristim. Air brush tehnika fukncioniše pomoću kompresora koji pod određenim pritiskom prska boju. Tehnikom se može raditi po raznim površinama (metal, drvo, zid, papir), a sama tehnika omogućava lepe blage prelaze i nežne senke. Za tanke linije je potrebno dosta prakse i vremena.

Nedavno si na Likovnoj koloniji na Grepcu oživeo pesnika Rada Drainca na platnu. Koliko je, u procesu stvaranja, za slikara bitno da poznaje predmet/osobu koju slika?

Kolonija je bila u blizini Prokuplja, pa sam hteo da naslikam nekog umetnika sa tih prostora. Zadivila me je upornost i predanost koju je pisac Drainac posedovao i tako sam se opredelio za njegov portret. U samoj kompoziciji slike vidi se enterijer prostorije u kome je često boravio i stvarao.

Koliko je zaista čovek „kovač svoje sreće“?

Čovek je kovač svoje sreće onoliko koliko se trudi i sam sebe pokreće da ide dalje bez obzira koliko to teško bilo. Prva godina na fakultetu je bila naporna, prvenstveno zato što nisam upao na budžet i bio primoran da platim 1700e za školarinu. Na fakultetu sam bio od 9h do 19:30h skoro svakog dana, a čim bih došao kući radio sam naručene portrete i slike kako bih zaradio i pomogao sebi i mojim roditeljima što sam više mogao. Često sam spavao samo 2h, a ponekad radio celu noc i odmah potom išao na fakultet i ostao ceo dan. Pored svih tih obaveza trudio sam se da spremim radove za konkurse koji su prošli i popunili 4 grupne izložbe. Pre par dana sam saznao da se to ipak isplatilo, upao sam na budžet i upisao drugu godinu.

Gde će biti Aleksandar Paunković za pet godina?

Reći ću Vam za pet godina.

Zašto si ti „crna ovca“?

Često čujete kako kažu: „Nema ’leba od umetnosti“, hm možda zato što ja ne delim isto  mišljenje sa njima.

Razgovarala Srbijanka Stanković

Fotografije: Aleksandar Paunković