08 jul 24. 2. 2016.

Palim cigaretu na ringli,
jer ništa ovde nije moje
iako sve pripada meni.
U prostoru oko nas
ništa se nije micalo.
Možda je trebalo biti bolji prema sebi.
Tišina kao sinonim
za sve što nismo postali jedno drugom.
Jer treba odćutati sve što smo rekli.
Možda je trebalo
staviti srce na ringlu.
Tišina kao mogućnost
za koju nismo ni znali da postoji.
Koliko traje tišina?
Ako je ovaj dan beskrajno dug,
koliko života traje tvoj zagrljaj?
Kao što neko reče
“Poslednje mi čaše na stolu…”
ova tišina zvuči
kao sve što je trebalo
reći odavno.
I smeta.

Autorka: Aleksandra Đorđević

Fotografija: tumblr.com