15 maj ΖΝΑŠ LI DA TE VOLIM

Ležala sam pored njega  i gledala njegove trepavice. Da, bele su i  možda sam jedina ja na ovom svetu koja ih primećuje, jer sigurno nisu one te koje se na njemu primećuju. Divim se njegovom belom tenu. I na tren pomislim kako li je on bio divna beba… Bela, čista, nežna… Još je sve to zadržao u sebi… Sve što želim. Želim čak i bebu kao on. A onda na tren se setih njegovih reči da treba da biraš muža onakvog kakav bi željela da ti bude sin.

DA, ŽELIM!

Ali da li ću mu ikad priznati da želim ili ću samo kao i uvjek pre nego što me uhvati najlepši san skočiti i otići ili će on otići, a ja neću učiniti ništa da ga zadržim. I do kad tako da mučim sebe? I zašto se mučim? Zašto jednostavno sve ovo ne prekinem i okrenem u neku stranu? Zašto čekam da on napravi prvi korak da nešto kaže, uradi? Zašto stalno analiziram sve što on uradi? Zašto se stalno pravim da mi je svejedno, a nije? Zašto mu ne kažem da mi je stalo? Da on nije samo neko u prolazu? Zašto mu ne kažem da je za mene on najlepši na svetu? Da obožavam da ga slušam kad se blesavi? Da obožavam da ga slušam kad priča? Da uživam kad ćutimo? Da obožavam da ga gledam i  da se  trudim da upijem svaki detalj na njemu svojim okicama i sakrijem ga duboko u sebi.

Zazvonio je njegov telefon, on je otvorio oči i lagano ustao. Tako se i prekinuo moj tok misli i skupljanje hrabrosti. Dolaze mu gosti… O, da, ja moram da idem. Zašto? Da li on mene vidi kao svoju devojku? Ili to samo ponekad u šali kaže? Zašto ne želi da bude sa mnom, a voli da deli vrijeme sa mnom? Da li mu prija tišina dok satima radimo nešto zajedno i ćutimo? Zašto kad je sa mnom ćuti? ON – velika brbljivica.

Hiljadu pitanja vrzmalo se po mojoj glavi, bataljon misli i velika borba, polako sam krenula prema vratima, a on je stajao sa tim divnim smeškom koji obožavam. Šta li je u njegovoj glavi sad, da li isto što i u mojoj? Mozak je razmišljao i pesimistički sam sebi odgovarao: “Ma, ne budalo, iskuliraj…”, srce je zavapilo: “Znaš li da te volim?”, ali ne. Usne su samo kao i uvek izustile: “Ćao”.

Autorka: Jelena Matović

Fotografije: pinterest.com