Pion sa margine

20. marta 2017.

Kada god krenem

Da posmatram ljude

Vidim opšti haos

prisutno nezadovoljstvo

Isključene mozgove

Usađene stavove

Površno razmišljanje

I ostajem nem.

Nervoza preuzima vođstvo

Baca živce

Svuda po svetu

nikad neću uspeti

da ih ponovo sakupim

Trošim se na gluposti

Uvek samo na gluposti

Pogađa me

Svaki jebeni detalj

Ljudske maloumnosti.

Gledam ih

puze u hordama

Crpe svoj život

poput večnih robova

Pognute glave.

Više nisu osetljivi na bičevanje

Crna marama preko očiju

Ne smeta.

Sveopšta lobotomija

Uzima zasluge

Za sve što nam se dešava.

Njihovi povađeni mozgovi

Nisu korisni

Čak ni uličnim psima

Oni imaju više dostojanstva

pre bi ostali gladni.

Ponovo analiziram

Svaki razgovor

Svako sećanje

Svaki proživljeni minut.

Sređujem misli

Ne bi li se išta promenilo

još uvek čuvam

Poslednju trunku svetlosti

U sebi

Čekam svoju šansu

Da ovom odvratnom svetu

Ispljunem istinu.

Dugo sam ćutao

Kao poslušni pion

konačno je pukao film

nastavljam kroz život

sa prave strane

margine.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: tumblr.com

pion-sa-margine-blacksheep.rs