– Ti si sada u haosu i ja to razumem – rekla mi je. – Svašta hoćeš, a ništa ne možeš. Mali su. Polako. Porašće. Ne žuri. Gledam u šolju hladne kafe. Mislim: ne želim da brže porastu. Ne želim da izgubim išta od ovog. Ja...
Kada god krenem Da posmatram ljude Vidim opšti haos prisutno nezadovoljstvo Isključene mozgove Usađene stavove Površno razmišljanje I ostajem nem. Nervoza preuzima vođstvo Baca živce Svuda po svetu nikad neću uspeti da ih ponovo sakupim Trošim se na gluposti Uvek samo na gluposti Pogađa me Svaki jebeni detalj Ljudske maloumnosti. Gledam ih puze u hordama Crpe svoj život poput večnih robova Pognute glave. Više nisu osetljivi na bičevanje Crna...
Sedimo opet. On, Ejmi i ja. Stara ekipa opet na okupu, kao da vreme nije prošlo. Meseci letargije su za nama. Renesansa modernog doba se opet nastavlja. Moj kum i moj duhovni guru je opet tu. Vraća se iz mrtvih. Napokon vidim osmeh na njegovom...
Rekli su mi da je previše mračno u hodnicima mojih reči. I pitali kakva je to neman svom težinom pritisla moje pero. Smejala sam se. Nikad me ne pitaju kakav je put i zašto imam žuljeve po rukama. Nikad me ne dotiču pažnjom. Samo zahtevima. Evo, sad ću da pišem...