27 dec Nezaposlen ili nezapošljen

Na pitanje biti ili ne biti, ljudi u Srbiji ne moraju da razmišljaju. Bar u tome nas je poštedela nemilosrdnost odsustva gregarnog nagona u našem narodu. Epidemija nemanja posla, i još veća epidemija odabiranja pravog. Ako je čoveka stvorio rad, onda smo mi stvarno Božiji narod. Neće takav narod da radi šta god!

Kao i sve drugo što se kod nas događa, i ova tema se izvrgava apsolutnom apsurdu. Prebacivanje sociološkog i ekonomskog problema na teren filologije. Umesto da planiramo kako da prenabregnemo probleme, daje nam se da odaberemo u kome ćemo od dva tabora biti, onom klot ili nagizdanom. Uvučen u vrtlog gramatičkih incesta koje svakodnevno čine voditelji kojekakvih sadržaja na televiziji, a što je najstrašnije onih koji edukuju, u moru onih koji zaglupljuju, postao sam alergičan na jako specifičan alergen, glasovna promena u našem jeziku.

Veliki Saramago je govorio da je njegova domovina (ili otadžbina, da budem politički korektan), portugalski jezik. Jeste ukradeno, ali je divno. Tako sam i ja ukrao od njega, želeći da iz sveg sivila pobegnem u lepršavost i šarenilo našeg jezika, kad tamo haos, gori nego što bi bio u Nedođiji, da kapetan Kuka uspava snom pravednika, Petra Pana.

Išavši od jedne greške ka drugoj, i plašeći se da me treća ne saleti sa strane, postao sam netolerantan ka bilo čemu što melodično ne odogovara jeziku savremenih Rašana. Negdanja lepota narečja, dijalekata i savremenih bravura i arhaizama, koja je i činila jezik bogatim, sada me je udarala poput malja. Ali nijedan udarac nije bio teži, od onog kada na pitanje jesam li se zaposlio, nisam mogao da sklopim odgovor. Nezaposlen ili nezapošljen? Šta sam? Kola pretovarena  palatalizacijama, sibilarizacijama, podelama glasova i njihovim menjanjem po mestu nastanka i zvučnosti, polomila su se na belutku, na koji su nenadano naišla. Potpuno potiskivana činjenica, koju sam čuvao u glavi, bila je sakrivena od bilo kakvih jezičkih promena. Nekako je lebdela svom svojom nakaradnom težinom.

Zbunjenost, bes, tuga i potpuna katarza.

Nisam bio jedini. Na žalost. Mnogi tumaraju po jezičkom polumraku. Tako da sve one koji se premišljaju, lome svoja kola ili, prosto, ne znaju, obe varijante su tačne! Bilo kako bilo, nemaš posao, bio nezaposlen li nezapošljen.

Skoro sam se lomio i oko još jednog nesuvislog pitanja. „Da možeš da biraš, koju bi moć izabrao?“. Ovo pitanje je sumasišavše, ne što nikada nećemo imati moći, već što su odgovori, u najmanju ruku banalni. Posle dugog razmišljanja, shvatio sam da je problematika ova dva Sfingina pitanja slična. I odlučio.

„Da mogu, odabrao bih moć nezaustavljivog zapošljavanja širom Srbije, i šire. Arhineprijatelj bi mi bio ludi genije sa poremećajem ličnosti, poznatiji kao Nezaposlenost ili Nezapošljenost.“

Kao i svaki pravi Srbin (jer se Srbin razume u sve od ekstremofila do crnih rupa), radeći nešto skroz suprotno svom pozivu, pozdravlja vas antiheroj Nepotizmus!

Andrija Jocić

Izbor fotografija:  deciopivanianas.blogspot.com