27 maj Nekako s proleća

Vremena prolaze po tuđim krevetima

Navikla na sopstvenu ustajalost

Koja se meša sa nečijim sladunjavim parfemima

Nekako s proleća

Ne sećam se zime,

Prošla je u magli i neznanju

Previše hladne reči nisu se urezale u spore mozgove

Nekako s proleća

Lepo je prizivati neke slatke plodove

Sanjati neke lepe ljude iz oblaka

Shvatiti da je unutra lepše nego napolju

Iako napolju svi cvetaju

Nekako s proleća

Mladosti dolaze do izražaja

I sve što je sveže je lepo

I sve je živo što je zimi bilo mrtvo

Nekako s proleća

Staro menjamo za novo

Nove patike šetaju stare noge

Novi ruževi šapuću stara imena

Nove naočare skrivaju zimske oči

Nekako s proleća

Veruješ u preporođene ulice

Koje te obmanjuju već godinama

Uvek prolećem

Nekako s proleća

Dovoljno je popeti se na drvo masline

I sakriti  u razgibanim granama

uz zelene bobice

nekako  prolećem

lako je sanjati

budne prizore

Autorka: Marija Muždalo

Fotografija: