Dragi, nisi maštovit! Zato i ne pričamo. Zato se i ne volimo. Zato i jesmo udaljeni jedno od drugog. Po meni, za ljubav ne postoji nikakvo pravilo! I to što me ne voliš ne bi mi smetalo samo da se u mašti u neki drugi oblik...
Imao je osećaj da će mu se kosti zalediti. Zato je počeo da se kreće u krug po sobi. Bila je rana jesen, napolju je još uvek bilo toplo, večeri nisu hladne. On se, uprkos tome, smrzavao. Pokrio se sa dva sloja pokrivki i zaspao...
Žmuova priča o princezi na zrnu graška. – Znaš, dok sam živeo u Južnoj Americi upoznao sam mnogo šarenolikog i zanimljivog sveta, ali niko nije ostavio takav utisak na mene kao Frida Kalo. – to su bile prve Žmuove reči pošto je pročitao moje priče. Nasmejala sam...
Kada se ujutru pojavio na tržnici, na jagodicama su mu se otisnuli tragovi tempera. Najtamnije nijanse zelene kojima je sebi odstranio čelo. Iz bušotine se jasno video mozak veličine dinje obmotan metrom. Ako se nagne da pogleda dečaka koji čupa mahovinu odmah uz njegovo koleno,...
U ovo praskozorje, jeftino kao hladna kiša očiju umornih od sanjarenja, moje srce je aerodrom za sve moljce sa tvojih haljina. Stavljam glavu u krilo samoći i vidim: pustinje mojih beonjača, vrtove tvojih dlanova. Vidim ptice koje se hrane sećanjima zamišljenih vetrova, trave na oblacima koje se bude sa tamnim suzama, anđele sa ispucalim usnama ispod kojih prevreli bagrem miriše. O,...
Ovo je za sva neuredna srca razmaženih devojaka lopove tih istih srca bezbrižne dečake majstore patetičnih izjava Jer,dragi moj ja sam haos od cveća haos od žene hodajuća emotivna nestabilnost ja sam sve što možeš da zamisliš kontradiktornost Merlinka i Van Gog na jednom mestu impresija i ekspresija ja skupljam stare parfeme mirise starih mesta nepoznate gradove moji poljupci mirišu na kafu nedostajenje skupi sentiment Ovo je zdravica za tebe Nek si zdrav i živ u svojoj ludosti nestabilnosti jer kad...
Zaboravio sam kako izgledam Jer me nisi videla Pa više nije bilo važno Zar ti se ne pričinjavam nimalo Gledaš pravo ispred sebe Zar sam sam U dimenziji zveranja Nikada se ne sretnemo U onima koji nam liče Kao reka si otišla od mene Nema ti traga ni nade za povratak Spotičem se ponovo o tvoje...
Najlepše reči čuvam za noć. Smiraj dana nas pretekne i kandilom osveštam noć za misli o tebi. O tebi i svemu što me ovih dana mori. Zaklopim kapke ali grad u meni još uvek živi, bučno i užurbano. Telo mi ubrzanim ritmom srca daje znak da je tek sada...
Kada smo se poslednji put videli, jedne sada već davne januarske večeri, vejao je sneg. Seli smo u jedan kafić u maloj ulici blizu Knez Mihajlove. Pričali smo kao navijeni oboje, bukvalno se boreći za reč. Smešno mi je što imam utisak da sam tek tada...
U sredu je u redu. Da preko tebe gaze, dok stojiš u redu, autobusu, ili supermarketu. Da ujutru oblačiš, konzervativnu uniformu. I dodeliš i prihvatiš, samozvanu ulogu nevine svetice. Umilne bezgrešnice. A uveče pokazuješ telo, sebi, i onima koji nikoga ne jebu. U sredu je u redu. Da se eksponiraš, plasiraš, i dostojanstvo degradiraš. Da gledaš kako im u falusu, krvlju puniš svaku venu, dok...