Zorana Petrović Zazi: “Volim da eksperimentišem i da pomeram granice”

 

Dizajnerka Zorana Petrović Zazi kreira odeću za one koji žele da budu primećeni i drugačiji od drugih. Crvena i crna boja su postale njen zaštitni znak.

 

U kom trenutku si shvatila da je moda ono čime želiš da se baviš?

 

Kada je trebalo da upišem srednju školu, glavni orjentir za ono što želim upisati je bilo crtanje. U poslednjem trenutku sam odustala od dizajnerske i rešila da se ipak okušam kao tehničar-modelar odeće, jer u okviru tog smera ima dosta crtanja, a pritom se uči i sama izrada. Tako sam naučila kako da mi skica ne ostane samo na papiru i kako da dođem do finalnog proizvoda. Mnogo je veće zadovoljstvo kada sami svoju ideju pretvorite u opipljivo, a moda to omugućava, samo ako imate strpljenja.

 

Tvoja javna izlaganja su počela 2002. godine, za vreme pohađanja srednje škole, i traju do danas. Koliko se tvoje početne ideje razlikuju od današnjih?

 

Veoma se razlikuju, jer tada sam mislila da sve što nacrtam mogu i izraditi, a papir trpi sve. Iz tih razloga, moje početne ideje i modeli su bili dosta nezreli, čudni, asimetrični, neobični, mladalački, buntovni, pravljeni da imaju više mogućnosti nošenja, tj. skidanja određenih delova, da dobijete sasvim drugi izgled. Sada svaka dama, nezavisno od godina, može poneti neki model, jer su dosta svedeniji nego pre i daleko komercijalniji, a opet i drugačiji od onog što imate u datom trenutku na samom tržištu.

Zazi 1

Kroz  kolekcije se provlače tvoje zaštitne boje. Crna i crvena. Možeš li nešto više da nam otkriješ? Postoji li neka simbolika?

 

Ne postoji nikakva simbolika niti neka misterija oko tih boja. Crna je neutralna, a crvena mi je omiljena i sa njom najbolje postižem akcenat na toj neutralnosti, tj. crnoj. Iz tih razloga obožavam crno-bele fotografije sa jednim detaljem u boji, pogotovo ako je u pitanju crvena, jer to, po mom mišljenju, ne prolazi nezapaženo, bilo da je u pitanju fotografija ili neka odevna kombinacija.

 

Ne voliš pravila, uniformisanost u oblačenju na ulici. Kako bi definisala svoj stil?

 

Kako u samom stvaralaštvu, tako i kada je reč o ličnom stilu, volim da eksperimentišem, da pomeram granice. Možda imam malo čudno gledanje, ali ne mogu znati kako će se neko osećati u nekim krpicama, ako pre toga sama ne isprobam taj neki pravac, kako bih saznala šta se zapravo očekuje. Iz tih razloga sam često privatno nepredvidiva, ali bitno je igrati se i biti smeo u spajanju stilova.

 

Reci nam nešto više o svojoj poslednjoj izrađenoj kolekciji  Oko lavirinta. Šta te je inspirisalo?

 

Ni za jednu kolekciju nisam imala nešto što me je konkretno inspirisalo. To se jednostavno desi nakon dosta crtanja. „Oko lavirinta“ je najkomercijalnija kolekcija koju sam do sada uradila. Ne postoji fokus na jednoj boji, dezenu ili materijalu, tako da svako može pronaći nešto za sebe, ali je konstrukcijski oštrih linija, a rajflešlusima, dugmićima i lančićima je postignuta asimetrija. I u poređenju sa dosadašnjim radovima, u ovoj ima najviše odevnih predmeta od kože.

Zazi 2

Svaka tvoja revija je propraćena koreografijom, svaka ima ispričanu priču. Takođe, uvrstili su te u  zahtevnije dizajnere što se tiče same koreografije. Koliko imaš udela u osmišljavanju pokreta?

 

Maksimalno, jer sama osmišljavam koreografije. To mi je kao šlag na torti i zato se tome posvetim sa zadovoljstvom. Na taj način želim da upotpunim celu priču, da prenesem neko svoje viđenje kolekcije, a ujedno izbegnem monotonost na samoj pisti.

 

Radiš unikatne stvari, pored garderobe izrađuješ galanteriju, obuću, jastuke, crtaš karikature, baviš se fotografijom. Šta te najvise ispunjava i usrećuje od navedenog?

 

Sve to, kada se skupi na jedno mesto, čini celinu koja je deo mene i koja čini da budem takva kakva jesam. Ne volim da se fokusiram na jednu stvar jer su moji vidici mnogo dalji, težim da se u svemu okušam, da upoznajem neke zapostavljene i nove tehnike i metode.

 

Kako izgleda život dizajnera u Srbiji?

 

Ne mogu pričati u tuđe ime, ali generalno je mnogo teže nego što misle osobe koje nemaju uvid u realnu sliku tog zanimanja, jer se posao dizajnera, barem u Srbiji, ne svodi samo na crtanje modela.

 

Zazi 3

Šta jedan mladi dizajner poput tebe može da očekuje u budućnosti?

 

Teško pitanje, jer to zavisi od dosta faktora i sreće. Treba verovati u čaroliju i ne odustajati od svojih snova, pa će budućnost biti onakva kakvu smo i priželjkivali, ako je to nešto u skladu sa realnošću i mogućnostima.

 

Tvoj dizajnerski moto?

 

„Imati stila ne znači biti samo primećen, već i zapamćen.“

Zazi 4

Zašto si ti crna ovca?

 

Zato sto biti drugačiji nije greška, već dar i možda upravo zato nisam u skladu sa današnjim savršenstvom, ali barem nisam ničija kopija.

 

Za kraj nam reci kako možemo da dođemo do tvojih modela?

 

Za sada se modeli mogu samo preko sajta ili Facebook-a videti i naručiti, dok radionica ne bude ponovo u funkciji.

 

Više o Zorani Petrović Zazi možete otkriti na sajtu: http://www.zazi.rs/

Marija Ignjatović

Fotografije: zazi.rs

Zazi 5

Nema komentara

Ostavi komentar