11 sep Zašto nam smeta drugi?

Pošto živim u ubeđenju da stvari na papiru postaju jasnije, pokušala sam pre neki dan da zapišem neke od razgovora u kojima su moji veseli sagovornici iznosili argumente protiv Drugog (sve ono što je različito u odnosu na sagovornika: seksualna orijentacija, nacionalnost, pol/rod, rasa etc.). Zarekla sam se da ću od reči do reči preneti kako je tekao razgovor (u tripu programskog realizma!) kad, ono,  prva i poslednja misao o tome bila je: Pa ovo je retardirano! Upravo to me je ,naposletku, i opredelilo da te razgovore/komenatre objavim, u svoj svojoj sirovosti, praveći dnevnik banalnosti, bez zaključaka, propraćen samo jednim, krajnje naivnim, pitanjem: „Zašto nam smeta Drugi?“  I tako, obreh se volšebno u kakvoj epskoj pesmi koja počinje formulom: „Zato što to nije normalno!“, a završava formulom: „Ej, mnogo filozofiraš!“ Pa zar je moguće, kada svi koriste iste argumente, da ja i dalje ne mogu da razumem: „Zašto nam smeta Drugi?“

Prvi “razgovor”

Mladić, 24 godine. Mesto zbivanja: Beograd. Leta Gospodnjeg 2015.

-Šta se ti, bre, stalno družiš sa tim pederima? Oni nisu normalni.

-Dobro. Objasni mi prvo šta je normalno?

-Normalno je da muškarac bude sa ženom. Oni, bre, zagađuju ovo društvo. Umislili su to iz neke dosade, šta znam, to je psihička bolest.

– Ok, ako je tako, možda se i  ti samo umislio da ti se sviđaju žene? U oba slučaja reč je o seksualnosti, pa pošto se ona umišlja, ko zna šta te sutra čeka?

-Ne lupaj. Pa ti pederi će sad da zavladaju i ko će onda da rađa decu? Kako ćemo da se razmonažavamo?

-Zašto to tebe plaši ako si siguran da te zanimaju žene? Toga je oduvek bilo. Uostalom, nije jedini smisao čovekovog života razmnožavanje. Šta sa onim ljudima koji ne mogu ili ne žele da imaju decu? Možda je bolje i da se ne razmnožavamo, ako ćemo se učiti isključivo mržnji…A ti si pre neki dan napomenuo da ti je najbitnije ko je kakav čovek. Kako seksualna orjentacija može da odredi ko je kakav čovek? Ne kontam. Da li se putem seksa prenosi nekakva mudrost i dobrota?

– Ej, mnogo filozofiraš! Nek rade šta ’oće, ali ne moraju tu da mi paradiraju i da ih ja gledam.

– Zar nisi pre neki dan rekao da je najvažnija iskrenost? Zašto ti onda smeta da vidiš pravu sliku onoga što te okružuje i da je prihvatiš takvu kakva jeste?

– Ej, mnogo filozofiraš!

Zanimljivo je da sam sličan razgovor vodila sa svojom babom, starom 75 godina, mesto: Krnješevci. Besprekorna harmonija, naprosto. ALI I DALJE MI NIJE JASNO.

„Razgovori“ drugi („Nije polifonija što me noćas ubija“)

– Pogledaj na šta liči.- Ona se smuca sa svakim.- Feminizam? El su to one ružne žene, lezbejke, što mrze muškarce?- Šta ’oćete više? Dobile ste prava! – KURVA/KURVE.-Ustaše.-Cigani.-Šiptari.-Papučar.-Šmokljan.-„Bijem ženu“- Kakav je , bre, to muškarac ako zaplače?- Kakva je, bre, to žena ako ne kuva?- E moj ti.-Paćenica.-Paćenik. ITD.

Ako nešto čitam, pogledam tu knjigu oprezno, oprezno i šapnem joj: Koji je tebi đavo bio?   (Knjigu sad boli uvo, ovo koje su joj savili).

Nego, meni treba nekoliko momaka i đevojaka, voljnih da odvoje vreme, kako bismo ovim nesretnim filozofima pružili podršku, pa pošto nemam moć razumevanja, da barem, ispišem u znak predaje: MRZITE! DISKRIMINIŠITE! Da li bi razumeli, kao što ja ne razumem?

Nastaviće se…

Bojana Antonić

Izvor fotografija: pinterest.com