19 sep Žarko Kovačević, frontmen grupe S.A.R.S. „Ovde nema pravde za stomake gladne“

ŽIVIMO U TAKVOM SISTEMU GDE POSLODAVCI MOGU DA IZRABLjUJU SVOJE RADNIKE I TO SVE RADE U SKLADU SA ZAKONOM. TO ĆE SE PROMENITI TEK KAD USTANE KUKA I MOTIKA

Sveže amputirana ruka Satriania naziv je Vašeg benda. Odakle ideja za baš takvim nazivom?

Često ljudima padaju na pamet kojekakve ludorije kad su pripiti, pa je tako i nama došla ova ludačka ideja kada smo birali ime bendu. Veliki smo poštovaoci Džoa Satriania i zato je baš on žrtva koja se našla u nazivu našeg benda.

„S.A.R.S.“postoji od 2006. godine, dakle punih 8 godina. Ispričajte nam šta se to u odnosu na 2005. godinu u životima svih Vas promenilo?

Za početak smo stariji 8 godina, pa samim tim i zreliji… i svakako srećni što imamo priliku da živimo od onoga što volimo, a to je muzika. Za ovih osam godina smo sa S.A.R.S.-om svašta preživeli, od manje lepih stvari do fantastičnih i neponovljivih momenata koje ćemo pamtiti do kraja života.

Jedan ste od retkih bendova na našim prostorima čija je muzika javno progovorila o mnogim stvarima o kojima naš narod godinama ćuti. Otkud ta hrabrost?

Svako od nas ima prag tolerancije dokle može da ćuti i trpi. Mi smo odlučili da pričamo o lošim stvarima koje nas okružuju i ne mislim da smo hrabri zbog toga, već smo to uradili kako ne bi potpuno psihički pukli.

Da li je grupa S.A.R.S. nekada za večeru imala koru „buđavog hleba“? Kako ste se osećali u tim momentima?

Retko ko od nas nije imao priliku da zatekne u kući prazan frižider, iako su se naši roditelji svojski borili da nam obezbede sve što nam je potrebno, čak i u onim godinama kada je to bilo veoma teško. Kada dođeš u tu situaciju, jednostavno kažeš sebi da nisi gladan i nekako preguraš dan.

Kako izgleda nastanak jedne vaše muzičke numere?

Ne postoji šablon, ponekada imamo gotov tekst koji pretočimo u pesmu, ili imamo gotovu melodiju pa na osnovu nje napišemo tekst. Na kraju se obično desi da gotova pesma ne liči na ono što smo zamislili na početku, ali je zanimljivo učestvovati u tom procesu stvaranja.

„Pitanje mi jedno na um davno pade, moj debeli lade, zašto ljudi rade“ pitate se na početak jedne Vaše pesme. Jeste li vremenom uspeli da pronađete odgovor na to pitanje?

Zato što „ovde nema pravde za stomake gladne“! Živimo u takvom sistemu gde poslodavci mogu da izrabljuju svoje radnike i to sve rade u skladu sa zakonom. To će se promeniti tek kada se digne kuka i motika!

Vaš muziku čini kombinacija različitih žanrova, od popa i roka, preko hip – hopa, do džeza, bluza, pa čak i panka. Da li je možda to čudotvorni recept za kvalitetnu muziku? Ako nije, koji je?

Žanr nema mnogo veze sa kvalitetom muzike. Umetnici biraju određeni žanr u kojem osećaju da mogu najbolje da ispolje svoje emocije i razmišljanja. Kvalitetna muzika je ona koja uspe da objedini iskren tekst i muziku i koja će kod slušaoca pokrenuti emociju.

Tabloidi(OT)zacija i senzacionalizam u medijima sve su prisutniji. Hoće li mladi kada odrastu našu zemlju da pamte samo po onima iz žute štampe ili ipak za to postoji lek? Ako postoji, gde se kupuje?

Iskreno se nadam da mediji neće u potpunosti spržiti mozgove mladim ljudima koji rastu i sazrevaju u ovakvom svetu u kojem živimo. Ne verujem da će mediji naprosto osetiti grižu savesti i promeniti svoje programske šeme. Toga smo svi svesni. Roditeljima ostaje veoma težak zadatak, a to je da svoju decu vaspitaju na najbolji mogući način, ukazujući im na prave vrednosti kojima treba da teže u životu.

Nedavno ste pomogli projektu „Srbija za mlade“ nastupivši pred prepunom salom Doma omladine u Beogradu. Dajte nam prognozu S.A.R.S. o tome kako će izgledati mladi, a kako Srbija u godinama koje su pred nama?

Tako je, to je bio jedan od najlepših koncerata koji smo imali u dosadašnjoj karijeri, zbog činjenice da smo konačno dobili podršku komšija i komšinica koja nam je bila prekopotrebna. Fantastična atmosfera i veče za pamćenje! Što se tiče prognoze… želim da budem optimista, ali mi ono što vidim ne uliva ni trunku poverenja da će se nešto na bolje značajnije promeniti.

Svi su postali svesni težine vremena u kojem živimo. Grupa S.A.R.S. neka nam odgovori na pitanje: „Šta reći, a ne zaplakati?“

Ne ostaje nam ništa drugo nego da zasučemo rukave i da se potrudimo da sami sebi stvorimo uslove za bolji život…

Slađana Bušić

[tube]http://www.youtube.com/watch?v=E8Ms56gX-Tc[/tube]