27 dec Zaboravi

Želim da ti pričam

Kao nekad

Kako me plaši dan u kom

nećemo da se prepoznamo na ulici

Sklanjajući se jedno od drugog.

Najsmešnije je što nisam mislio da će doći ovako brzo

prolaziš pored mene i nestaješ u neki novi zagrljaj

Pokušavajući da izbegneš

Par reči sa mnom

Dok ja nestajem u naginjanju flaše

Trudeći se da uzmem najduži gutljaj ikad

da kasnije prepričavam

Pijanim drugarima

kako sam uspeo da popijem pola bombe na eks

Oni neće znati razlog

Već će samo da me veličaju.

Želim da ti pričam

Kao nekad

Kako ćemo jednom ostati ljudi

koji se neće videti mesecima

Opet, nisam verovao i nisam hteo

da to bude ovako brzo

I da to bude sad

Nekad previše pričam nešto što ne želim

A čini mi se da se sve obistinjuje.

Na sve to

Ti si samo i uvek ćutala

Kao da si znala

Da više ne želiš da budem pored tebe

Jer sve što znam je da mračim

I pravim najgore od svake situacije

A svako želi vedrinu i svetlost

Pošto je tako najlakše da se proživi ovo.

Govorio sam ti da sam ovo ja

da silom ne mogu da se menjam

nisam bio svestan da te tako samo teram

U naručje svake moguće osobe na planeti

Što dalje od mene.

Sve što si znala je da ćutiš

Nekad je to govorilo mnogo

Ali kada su reči bile potrebne

Nisi znala šta da kažeš

i to me je tako ubijalo.

Visio sam sam

Na praznoj Golgoti

Dok je Pontije Pilat bio

već uveliko truo leš.

Želim da ti pričam

Kao nekad

Kako neće proći dan

A da ne pomislim na tebe

Jedino sam u to bio siguran

Ali sam pogrešio

Dani su nekako i prolazili

kod noći sam se malo zajebao

Nijedna prokleta noć ne prolazi

Tada samo tražim razloge

Razapeta sećanja

I trenutke u kojima sam

osećao sopstvenu prisutnost.

Kada to prođe

Ostaje samo raspad sistema

i konačno isključenje.

A pričam sve ovo

Jer te možda..

Ma.. zaboravi

Jutro je ionako već tu.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: weheartit.com