09 jun U kafeu

“Ta devojka je nešto posebno“ – pomislio je.

Par stolova dalje, u malom kafeu koji je mirisao na sveže isprženu kafu, sedela je ona. Držala je knjigu u ruci, ali je nije čitala. Gledala je na ulicu. U ljude koji su prolazili. Oduvek je volela da posmatra ljude. I da smislja priče koje odgovaraju njihovim likovima. Ko su? Kakvi su? Koji ih ožiljci bole? Čemu se raduju?

Otpila je gutljaj tople čokolade i spustila knjigu na sto. Volela je da čita, ali danas nije imala volje za to. Zapravo, danas nije imala volje ni za šta. Nije marila ni za plavookog dečka koji nije skidao pogled sa nje otkad je ušla u kafe. Nije marila ni za obaveze koje su je čekale. Ukrala je ovaj trenutak za sebe. Odavno to nije uradila. Dugo se zatrpavala obavezama, jurila da sve završi na vreme… a zapravo je sve vreme bežala od sebe. Bojala se da će je, ako zastane na sekund, pregaziti sve ono sa čime nije smela da se suoči.

Ali beg je samo privremeno rešenje. Sada to i sama shvata. Jer jutros ih je videla. Njega – koji je bio njeno sve i nju – devojku sa kojom ju je varao, a sa kojom sada šeta držeći je za ruku pred svima.

Osetila je kako je suze peckaju u uglovima očiju, a onda je sebe prekorila. Nema više plakanja. Obećala je sebi. One noći kad joj je priznao da se viđa sa drugom devojkom i da se zaljubio u nju, plakala je do jutra. Te noći se nešto u njoj slomilo. Srce? Vera? Ni sama nije znala. Ali je znala da nikad više neće biti ista. Neke nas noći zauvek promene.

Platila je račun i izašla. Oktobar je gospodario ulicama. Miris jeseni je bio težak. Uzdahnula je. Progutala je knedlu i sama sebi rekla: „Proći će“.

Plavooki dečko je gledao u vrata kroz koja je izašla. Razmišljao je o toj prelepoj, tužnoj devojci. Želeo je da je upozna, da otkrije razlog njenog tužnog pogleda, da je uteši i razveseli. Sam sebi je delovao blesavo, ali nije mogao da se odupre.

Platio je račun i krenuo za njom.

Autorka: Pogrešna

Fotografija: weheartit.com