12 sep Tražim te

Daleka devojko, nema te. Ne znam šta se sa tobom zbilo.

U usamljenoj noći, okupanoj mesečinom, ja te tražim. Jer mesečina ima boju tvog tena.

U klasju žita što s vetrom pleše, ja te tražim. Jer klasje je kao tvoja duga kosa, što treperi vazduhom kad te zavrtim. I zaplešemo, kao vetar i žito. Al nema te.

U bledom jutru, dok dižem teške kapke, kao ti pokrivač teži od tebe, ja te tražim. Jer novo jutro samo je bleda senka što se po zidu igra kad tebe nema da zasijaš kao Sunce.

I Sunce se pred tobom stidelo. Čega li se sada stidi, pa ga nema..?

Tražim te onako kako si ti jutrom tražila lonče da pristaviš kafu, a da se još nisi umila. Tražim te kao ti, još neumivena i čupava, pravi prekidač i broj tri.

Tražim te kao što tražiš mobilni po torbi, ili razlog za svađu kad te šefica iznervira. Tražim te kao što sam nekada tražio taj osmeh kad pucaš od besa. Samo sam njega uvek i nalazio. A tebe nema.

I tražim te. I tražim se. Jer bez tebe sam izgubljen kao tvoja minđuša što se u tepihu sakrila kada si strgla moju majicu sa sebe jednog dana, I nestala.

Samo sam nju našao, a sebe i tebe više ne.

I što sam bio, ja više nisam, Jer tražim se. Kod tebe sam. A nema te.

Daleka devojko, vrati se.

Autorka: Aleksandra Rajić

Fotografije: favim.com