18 apr The Tree of Life

U poređenu sa literaturom (a film izvire i iz literature), film je po pravilu dramsko delo, a kao i kod drugih dramskih dela izraz može biti više prozni ili više poetski. Ako niste ljubitelj liričnih, poetskih filmova, „The Tree of Life“ će vam u potpunosti uništiti vreme. Ako jeste ljubitelj upravo takvih filmova, ovaj će vam biti jedan od omiljenih. Jako malo ljudi će ostati ravnodušni posle ovog iskustva.

Terrence Malick je reditelj poznat po upotrebi filozofskih tema, atraktivne fotografije i filmskog impresionizma. Njegova prva dva filma „Badlands“ (1973) i „Days of Heaven“ (1978) imaju status klasika. Malick se potom posvetio profesorskom poslu, i to u Francuskoj, pa su i njegovi kasniji filmovi pod velikim uticajem evropske kinematografije. Posle pauze od 20 godina, Malick se vraća sa ratnim filmom „The Thin Red Line“ (1998), veoma različitim od ostalih ratnih filmova, sa pričom koja se nije svodila samo na ratnu tematiku. Usledio je istorijski spektakl „The New World“ (2005), koji funkcioniše kao varijacija na temu američke legendarne, reklo bi se baladične prošlosti iz vremena pre Mayflowera. Film prati legendu o Pochahontas i kapetanu Smithu i može se smatrati revizionističkim. U kasnijim filmovima Malickova naracija je sve razlomljenija, filmovi više prate ideju, a menje događaje.

„The Tree of Life“ je u tom smislu radikalan film, film gotovo bez priče, film koji simbolima oslikava ideje. Osnovna ideja je da na čoveka utiču prirodni poredak stvari (struktura, motivi koji se moraju zadovoljiti, borba za opstanak) a sa druge strane milosrđe i potreba za dobrotom. Likovi ovog filma nisu potpune individue, oni su arhetipi. Jack O’Brien (Penn u odrasloj dobi, McCracken u dečijoj) funkcioniše kao „bojno polje“ na kome se sudaraju dve sile, oličene u strogom ocu čiji bi se postupci danas nazvali okrutnim (Pitt) i blagoj, gotovo eteričnoj majci (Chastian).

Film je podeljen na četiri celine. U prvoj se postavlja setting, tipična američka porodica u idiličnom teksaškom gradiću izgubi jednog od trojice sinova. Kako je i zašto dečak izgubio život ostaje misterija, a film se time ne bavi. Nekoliko decenija kasnije, čovek u gradu počinje da re-evaluira svoj život i svoju suštinu.

U drugoj, reditelj utvrđuje ton svog izlaganja. Kroz seriju fotografija povremeno prekrivenom eliptičnom naracijom vidimo istoriju kosmosa od velikog praska do evolucije. Reditelj će „odrediti“ trenutak u prošlosti kada se pojavilo milosrđe kao protivteža prirodnoj logici borbe za opstanak. Ova sekvenca je vizuelno atraktiva i podseća na Kubricka u velikoj meri.

Treći i najduži deo bi se mogao uslovno nazvati pričom. Priča je predstavljena kroz seriju letnjih slika  odrastanja dečaka. Otac zavodi strogu disciplinu trudeći se da od dečaka napravi ljude sposobne za samostalan i kvalitetan život. On ih uči redu, radu i disciplini, borbi i poštovanju. Majka ih, sa druge strane, uči dobroti i ljubavi, pružajući im pažnju koja im je neophodna. Dečaci različito prihvataju okolnosti odrastanja. Najstariji Jack je ekstrovertni pobunjenik, u arhetipskom sukobu sa ocem, koji koristi majčinu dobrotu kao slabost. Srednji brat je introvertan i melanholičan, a najmlađi je premlad da bi imao ikakav stav o tome. Jack će se više ili manje neuspešno suprotstavljati ocu, ali će pokazati svoju „tamnu stranu“ kada otac ode na duži službeni put. On će isprobati dečije nestašluke, neposlušnost prema majci, fizičko nasilje prema braći, vandalizam i mučenje životinja, zapravo prihvatajući očev surovi model ponašanja u njegovom odsustvu.

Četvrti deo bi predstavljao zaključak. Sada odrasli Jack prati dečaka Jacka u nekoj sekvenci sna pod uticajem za Malicka tipičnog impresionizma, da bi se na koncu našao sa braćom i neostarelim roditeljima na idiličnoj plaži.

Ono što se filmu mora priznati je atraktivnost slike i montaže. Film je prelepo i pažljivo snimljen, upotrebljeno je mnogo efekata koji nisu ni u primisli vulgarni. Gluma je isto na visokom nivou, Sean Penn se snalazi u svojoj lagano zbunjenoj ulozi, Brad Pitt dokazuje da mu transformacije leže, a Jessica Chastian se pokazuje kao glumica sposobna da izađe u prvi plan sa svojom mikroglumom.

Sa druge strane, filmu će najviše nedostajati koherentna priča, činiće se da film ne ide nikuda. Narator postoji, ali ne i naracija, replike su eliptične i na nivou osnovnih ideja, bez razrade i elaboracije. Dijalog je prisutan, ali se čini da je u drugom planu i da ne usmerava tok filma. Film ima najvećih problema sa događajima, čini se da u njima nema dramaturgije i da su slučajno izabrani.

Svi elementi Malickovih filmova su tu prisutni – i asocijativna, impresionistička montaža,  filozofske teme i sugestivna fotografija, jedan ili više naratora, ali nema centralne priče i bilo kakve naracije na koju se ti elementi oslanjaju. Ovaj konfuzni film će biti zanimljiv za zaljubljenike u filmske „čiste forme“ i ljude čija sećanja odgovaraju scenama filma. Jako je teško proniknuti u unutrašnji svet filma, kao i njegovog autora, poznatog po tome što ne daje intervjue. Terrence Malick je ovaj film zamislio kao svoje veliko delo, što to i jeste po grandioznosti izraza, ali ne i po sadržaju. Moguće je da je u pitanju autobiografija, moguće je da je u pitanju predavanje iz filozofije. Drugi gledaoci će se nadati da će se Malickovi sledeći filmovi vratiti na liniju njegovih ranijih filmova, naracije i velikih i malih priča. Očekuje se još nekoliko filmova jednog od velikih holivudskih autora u skorije vreme, pa će biti prilike da se preciznije utvrdi uloga „The Tree of Life“ u inače impresivnoj Malickovoj filmografiji.

Autor: Marko Stojiljković autor bloga Film na dan

Fotografije: mediaanddestiny.org, filmint.nu