13 mar Teorija svega – Filmska priča o geniju

„Teorija svega“ je dugo očekivani film o životu Stivena Hokinga snimljen po memoarima njegove prve supruge Džejn Hoking „Moj život sa Stivenom“. Film je snimljen krajem 2014. godine, a Entoni Mek Karten je pripremao scenario deset godina. Filmska ekipa, sa režiserom Džejmsom Maršom na čelu, pred sebe je postavila veliki i težak zadatak, a da li su u tome uspeli prosudite sami.

Film prati životnu dramu jednog od najvećih astrofizičara i kosmologa svih vremena koji je u isto vreme jedan od najvećih sanjara i najbrilijantnijih mislilaca našeg vremena. Središnja tema filma je odnos između Stivena i Džejn i teškoće sa kojima se suočavaju. Gledaoci prate njihovu priču od trenutka kada se susreću mladi naučnik koji želi da otkrije poreklo Univerzuma i studentkinja španske i francuske književnosti. Na početku oni pripadaju različitim svetovima (što se vidi pri njihovom upoznavanju kada Stiven kaže: nauka, a Džejn: umetnost) ali do kraja filma postaje jasno da je Stivenov veliki uspeh u stvari zajednički. Bez ljubavi i podrške koju mu je pružala Džejn, Stivenov život bi bio sasvim drugačiji.

Gledajući ovaj film nećete upoznati Stivenovu genijalnost i njegovu stvaralačku snagu jer je fokus na njegovoj životnoj drami. Kao student Stiven dobija amiotrofnu lateralnu sklerozu (ALS), a kada je imao 21 godinu lekari mu saopštavaju da mu je ostalo još par godina života. Čekalo ga je mnogo zagonetki koje treba rešiti, a vremena je bilo malo. Pred mladog naučnika se postavlja veliki izazov, da odgovori na pitanja na koja niko nije dao odgovor, a vreme (kome je posvetio svoju doktorsku tezu) nije bilo na njegovoj strani. Na njegovoj strani je bila Džejn od koje nije zavisio samo njegov život, već i budućnost nauke.

Srećom, prognoze lekara se nisu ostvarile i Stiven je nedavno napunio 73 godine i dalje traži teoriju svega i sebi postavlja brojna pitanja iako je već pružio mnogo teorija i čarobnih objašnjenja. Ne može da se kreće i govori ali njegov um je fantastičan i Stiven tvrdi da se oseća slobodno. Zaista, u mislima stanuje ljudska sloboda. Gubljenje Stivenovih motoričkih sposobnosti i moći govora moglo je da predstavlja veliki gubitak za ljudsku misao, ali naučnici stalno razvijaju nove softvere pomoću kojih Hoking „govori“, a u filmu je korišćen zaista njegov veštački glas.

Nažalost, film više prikazuje Hokingove fizičke teškoće nego lakoću sa kojom razvija svoje ideje. Edi Redmajn, koji tumači lik Stivena Hokinga, najviše pažnje je posvetio tumačenju pokreta i posmatranju tela. Edi se jednom pre snimanja filma susreo sa Hokingom ali mu je bilo neprijatno da postavlja previše privatna pitanja pa je morao sam da istražuje i osmisli pokrete. Zbog ove uloge je smršao i redovno vežbao sa plesačima kako bi mogao da kontroliše svoje telo, a upoznao je i 40 ljudi obolelih od ALS-a. Stiven Hoking je zadovoljan kako je Edi Redmajn odigrao ovu ulogu i izjavio je da je u pojedinim scenama imao osećaj kao da zaista posmatra sebe. Redmajn je za ovu ulogu nagrađen Zlatnim Globusom a ubrzo i Oskarom. Ipak najveća nagrada je čestitka koju mu je uputio Stiven Hoking nakon dodele Oskara. Fizičar je na svojoj zvaničnoj fejsbuk stranici napisao: „Bravo, Edi. Ponosan sam na tebe“. Ova uloga je pred mladog glumca postavila brojne izazove. Dešavalo se da istog dana treba da glumi Hokinga kao zdravog studenta i kao čoveka srednjih godina koji je nepokretan i govori pomoću kompjutera. Mladom glumcu nije bilo lako da fizički odglumi Hokinga, ali izazov je bio još veći jer glumi ikonu naučnog sveta. Odgovornost je još veća jer je Edi bio svestan da će ga gledati poštovaoci Hokinga, njegova porodica i prijatelji ali i sam Hoking. Redmajn je ulogu veoma ozbiljno pripremao, pokazao je kolika je njegova moć transformacije i talenat a rezultat su prestižne nagrade i pohvale samog Hokinga.

Iako je u središtu filma životna drama dvoje ljudi, u dijalozima su nagoveštene druge teme koje podstiču na razmišljanje i čitanje Hokingovih knjiga. Nazire se večiti sukob između religije i nauke i nameće se tradicionalno pitanje: zašto naučnici ne veruju u Boga? Ali i pitanje: zašto religiozni ljudi ne veruju u nauku? Hoking bi rekao da naša verovanja nisu relevantna.

Iako radnja filma nije usko povezana sa Hokingovom teorijom svega, divićete se njegovoj hrabrosti i radoznalosti, kao i želji da pronađe početak svega. Možda ćete sa simpatijama gledati na njegovo konstantno preispitivanje i pobijanje sopstvenih teorija. Najverovatnije će vas zanimati šta je najveći astrofizičar pisao o vremenu i crnim rupama. Jedno je sasvim sigurno – divićete se njegovom umu o kome treba ispričati priču bez pominjanja njegovog fizičkog stanja. Um je taj koji je pobedio. Stiven je pobedio bolest. On piše knjige i komunicira a u svojim mislima prevaljuje prostranstva koja fizički nisu dostupna ni najzdravijem čoveku. Možemo i mi da pobedimo površnost i da ne posmatramo ovog velikog sanjara sa sažaljenjem već da pokušamo da razumemo šta nam poručuje.

Film se završava Hokingovim rečima: „Uvek postoji nešto što možete da radite i da u tome uspete“.

Jovana Nikolić

Naše komšije Portal Mladi