Usne sam izgrizla od želje. Kosu sam iskrzala od iščekivanja. Koža bi pukla od bespomoćnosti. I mašta mi se već malo umorila, Ali se, na tvoju sreću, ne predaje. Ne volim što nas deli desetak minuta od tebe do mene, Pomnoženo sa svim izgovorima. Jer to je onda jedna velika daljina. Ne volim...
Probudio sam se obliven ledenim znojem. U sobi je bilo vrelo. To je bila još jedna noćna mora. Nije ih bilo već neko vreme. Otvorio sam širom prozor iznad kreveta, decembarski mraz ispunio mi je slaba pluća. Bilo je oko 5 časova, ali još...
Dok smo tog popodneva šetali, uživajući u decembarskoj toploti, mučile su me neke misli o smrti. Prekinula sam prijatnu tišinu pitanjem: -Misliš li nekad o tome šta bude posle smrti? On je izgledao potpuno zbunjen. -Pa i ne baš. Zašto bih mislio o tome? -Zar te ne muči šta...