Nemam nekog iskustva sa pametnim pitanjima. Još manje sa odgovorima. Ponekad razumem ljude koji jebu plastične lutke. Ispuste vazduh, spakuju je pod krevet, i legnu da spavaju. Moja plastična lutka za večeras je očito pročitala previše modnih blogova i zapratila neke meni užasne ljude preko...
Znaš da bi ti večeras, neko rekao, sve ono što već znaš. Onako naivno, zaneseno, lakomisleno. Iracionalno, folirao staloženost. Da istrese sve leptire, komarce i vrapce, iz zgrčenog želudca. I da ti opet ne kaže ništa. Jer nikada ništa, i nije moglo da se izgovori. Lenje su, ove naše reči. Ne žele da se provlače kroz grlo, začepljeno mahnitim gutanjem, trenutnog prisustva. Znaju da...
Nisam je dobro poznavala. To jutro samo je sjela kraj mene na klupu, sa šalicom čaja u ruci. Pozdravila me, a pozdravila sam i ja nju. Nije mi bilo ugodno sjediti kraj nje. Nisam vjerovala u ono što su drugi susjedi pričali, ali svejedno me...