Ponekad sretneš vetar koji ne spava, ponekad budeš mornar nestvarnog mora, večna istina - s one strane dekora potajna mržnja, svet što se obrušava. U zavetrini nađeni drevni svitak, bol ispod sjaja, usamljenost što šiba kada iskrsnu suri predeli limba - glas iz kamena, vest rasuta u sumrak. Sred sivog skvera skrhana duša ...
Usamljenost nije pustinja bez ljudi, vakuum gde nema zvuka, to je gužva, metež, sedenje u kafiću koji je prepun ljudi, toliko da jedni drugima sede u krilu, a ti se osećaš kao da ne pripadaš tu. Kao da ne pripadaš nigde. Nemir koji te proždire,...
Odavno je sve počelo da mi smeta. Tvoj glas, osmeh, pogled, hod. Način na koji započinješ razgovor sa drugima. Sve vezano za tebe. Zašto? Izgubljena sam. U tom pogledu sam se prepoznala. I taj osmeh oduzima mi vreme. Previše mislim na tebe. Nije fer. U mojoj si glavi, a nisi čak ni kupio ulaznicu. Nisi me ni upoznao. A tako si se brzo sklupčao u...
U ovom svetu buke i galame, kada se stihovi smatraju retkim prestižom ili ludošću, postoje oni koji nastoje da budu osobeni. Čak i ovaj uvod zvuči otrcano, kao uvod u neki staromodni crtani film, zastarelu bajku. Ali ima ih. Ima nas. Kao usamljeni oblaci koji često krase...
Pokušavam da udišem ljubav, usred leta mraz ratuje sa mnom, ledim se na ivici žive provalije, beskrajno crnilo pada po meni, bičuju me umorne uspomene. U preostalom oku sakrivam tajnu, bolno zavijam uništenom žudnjom, mori me gladna samoća, uzalud sanjam prozračnim prstima, opipavam dušu probodenu željom, propalo vreme i dalje ne miruje. Usamljenost je tajna okoline, smejem...