Obitavamo u vasioni na dve različite strane I onda nas sile spoje, U nekom od božanskih momenata I onda ceo univerzum ponovo ima svrhu, Svaki trenutak ima smisla, A imamo li mi smisla, jedno bez drugoga...
Svet se ne leči poezijom, niti Samoćom ti piješ sa Tišinom, plaćaš greške suzama Svet se ne leči Zaboravom niti ga možeš izbrisati osmehom prestani da se smeješ, nedostajem ti Ne možeš popraviti Svet novom frizurom svesna si da te bolim, nove haljine ti deluju tužno, neodlučna si Znaš, Svet ne možeš izbrisati Daljinom nove ulice...
A: U kom svetu ti živiš, lujko??? Ko još veruje u to? M: Pa, svi! Samo ćute...
Zamisli, nastali smo iz ništavila. Zamisli, bili smo niko. Satkani iz praznine. Kretali se ni oko čega, ka ničemu, vučeni jedino silom budućeg postojanja. Vrteli smo se oko hiljadu osa, nošeni vetrovima vaseljene. Raspršivani na sve strane, posuvraćajući prostor, zaustavljajući vrtlog vremena. Ne znajući jedni...