Po prelamanju onih promrzlih zraka na moj prozor, znala sam da je Božić onaj pravi. Baš onakav kako ga pamtim kada sam bila mala. Sa snegom i sa suncem u krošnji moje jele. Ispod te jele naslonjen na zid stajao je Badnjak. Po celom dvorištu prosut...
Još uvek osećam njen miris na sebi. Nedostaje mi. Kolutanje očima, pogled nakon toga, osmeh, miris i ukus. Sve. Nekada sam mrzeo nedostajanje. Sada ga cenim jer je nedostajanje podsetnik svega onoga što je vredno. Svega onoga što voliš. A ja volim nju i čitav svet...
Koračamo tiho u gomili, čekamo da se oktobar brzo skotrlja niz naše modre, ispucale dlanove. Godina je 2016. Prošle su tačno tri večnosti i dva zaborava od kada sam te poslednji put poljubio u čelo. Oprosti mi. Oprosti što nisam na vreme shvatio koliko brzo naboraš to tvoje nervozno...