Pustila sam April Rain. I videla nas kraj Sunčanog keja. Skriveni pod korom drveta. Delimo poslednji gutljaj vode i smejemo se. Govoriš da voliš moj osmeh i skanjaš mi pramen kose iza uha. Tvoji prsti u mojoj kosi kao da iscrtavaju bezgraničnu mapu sveta. Ispisujem...
Poklonila si Prostor za švrljanje Pri zagrljaju Sudar sa tvojim naočarima Uzdrma i moju perspektivu Tvoje boje kose Prosuti na sive pločnike Tvoja kosa Raščešljava stvarnost Uzdrmanu zemljotresima Ižvrljanih polja Da li si stvarna Ili sam te samo Docrtao Autorka: Vladana Plavšić Fotografija: weheartit.com ...
Rekao si da je sve mnogo lepše, dok ljudi ne znaju. Ne mogu nam ukrasti ono što imamo. Sve one mostove koje smo pretrčali, tako da nam srca zaigraju. Svi oni poljupci u Japanu, o kojima niko nije pisao. Svi oni pogledi, koje niko nije...
Sat na rimokatoličkoj crkvi onaj sa pogrešno napisanim rimskim brojem četiri prodorno označava ponoć studene subote. Ljudi za stolom sede u kuhinji gledaju se kroz flašu i gust dim svesno izbegavaju stapanje sa sugrađanima koji se glasno i pijano razvlače od vikenda do vikenda po trgu ispred Gimnazije i celom gradu. Ljudi za stolom stari su kao spomenik. Baš tada prestaju...
Rekao si da voliš stvarnost. Među suncokretima, u očima boje žita. Da tragaš za mirisom kubanskog šećera, kupina i borovih šuma. Da sanjaš o maslinjaku i plantaži kafe u kojoj se kupaš i izjutra dotičeš mesec u kosi žene koju voliš. Da je za tebe stvarnost...
Znaš li ti da svaku noć ja se udam za tebe Svaku noć na jastuku počne ceremonija vjenčanja Nekad mi pukne čarapa pa budem nervozna A ti se ušunjaš u sobu, iako te guraju iz nje i tješiš me Govoriš da ćemo imati savršen život i da mi sa...
Sećaš se “Ledenog čike“? Daj, znam da se sećaš! Jurite se do iznemoglosti, dok se ne uhvatite i ...
Potreban mi je odmor od stvarnosti, od užurbanosti svakodnevog života. Po cijele dane samo trči tamo –vamo. Ne dam da me mašina uzme pod svoje! Neću! Odbijam pristati na to! Ta nisam ja još samo jedna od onih sa bar kodom na potiljku. Ne, ja sam...