Sedi u mojoj sobi. Pita: da li mogu da prespavam kod tebe? Možeš, uvek. Znam te četvrt veka. U sebi se mislim, ne možeš baš uvek. Pita: da li možeš da mi napuniš upaljač? Mogu. Pitaće opet. Napunićeš ga. Pita za kremen. Zameniš mu ga. Daš mu rezervni. Pitaće ponovo za kremen. A kući ima rezervni. Nabavićeš...
Kafa nedeljom ujutru Predstavlja sveopšte blaženstvo Zbog nje se održavam Na površini. Kada pritisak počne sasvim da me uzima da se igra mojim postojanjem predložim kafi da me spasi Jer želim još da živim i da napišem bolje pesme. Nakon par gutljaja Uvek tražim oblike Poneki simbol koji podseća Na zaboravljeno vreme protraćeno detinjstvo Na trenutke u kojima mozak nije imao...
Onog trenutka kada sam prvi put otvorio oči, talas miline me je zapljusnuo i učinio da ih ponovo spokojno sklopim, predvođen tihim, umilnim šapatom koji je od nekud dopirao. Ne sećam se kako su me oslovili u tom trenutku, ali mogao sam da osetim plimu...