Kroz zaprljano staklo prepunog gradskog autobusa, osamnaestogodišnja Lenka, zabrinutog lica, odsutno je gledala ulice velegrada koji će, bude li imala malo sreće, za par meseci zvati svojim gradom. Sama ta činjenica bi joj obično bila dovoljna da ne skida svoj prekrasni osmeh sa lica, koji...
„Jebote, kako mi taj umišljeni krimos ide na nerve. I ne samo meni. Ceo grad bi lakše disao bez likova poput njega”, razmišljao sam dok sam na trotoaru strpljivo čekao zeleno svetlo na semaforu. U koloni automobila koji su prolazili bio je i jedan crni,...
''Momak, posluži se. Uzmi kocku ratluka!'' Sa osmehom na licu navaljivala je ogromna silueta nada mnom u liku osobe sa kojom sam, igrom slučaja, poslednjih dana delio nešto što se zvanično zvalo bolesnička soba grudnog odeljena bolnice u Ćupriji. Nezvanično, to niti je bila bolnica, niti...