Možda je trebalo da umrem neke od tih jeseni kada su kiše još uvijek padale u novembru i nisu imale ukus suza. Smrt ionako više nije neki čin sem kada odu likovi sa pedigreom i bez ličnosti, lutalicama ne preostaje ništa drugo nego da žive. A živjeti ne znači stariti, naprotiv, starati se da ne...
Otišao sam da putujem. Nije mi mjesto u mjestu. Nije ni utješnim zagrljajima i beskonačnom čekanju, Ni u istim pogledima kroz prozor dok se budim. Nije čak ni u nadanju. Ne, ne. Zaista mislim da još nemam svoje mjesto. Ili ga još nisam našao. Otišao sam da ga pronađem. A vratiću se.Vjeruj mi. Kada...
O meni možeš da saznaš Samo onoliko koliko zid dozvoljava Ako si ograničen u pogledu sveta Ili tup u glavi Videćeš jednu prazninu i veliko ništa. Obično crnilo. Ali ako umeš da zastaneš, Zagledaš se i samo malo razmisliš Shvatićeš da mi je drago što sam drugačiji. O meni možeš da saznaš mnogo samo ako...
-Vidimo se noćas? -Kod vozova? -Poslije vozova. -To je opasno. -Zbog mraka ili vozova? -Zbog čekanja. Zapitaću se kuda vodi koji dah. Zalutaću. -Znam. Lutaj. Samo se vrati. -Može se desiti da me čekaš. -Uvijek te čekam. -Pa kad nećeš da me naučiš da gledam na sat. -Kada bih te naučio prestala bi da lutaš, izgubila bi se, i svi časovnici svih...