Možda prestanem da pišem. Nakon noći, u kojoj ćeš mi izrecitovati, sve moje reči. Koje su se uglavile na razne papire, čekajući da ih ti iščitaš. Možda se jednom uselim, u onaj stan, u starom delu grada. Sa malenom francuskom terasom. Dovoljno velikom, da na nju stanemo ti i ja, i knjiga moje poezije. Otvorenom, taman toliko, da nam se sagoreli...
Sedimo pre neko veče, ubijamo novembarski kišni četvrtak, prazneći flašu Merloa koju je doneo s aerodroma da ne bih drobila kako mi ništa pametno iz te Amerike nikad ne donese. Logika mu je verovatno pijana, neće da se ljuti. Što je najgore, logika mu je...
Jedan tanjir, jedan pribor za jelo, dve osobe. Ljubav. Je l ti svaku noć misli govore kako vrišteći treba da bežiš od mene? Pobegni od njih meni u zagrljaj I dopusti da moje ruke rasprsnu svaku lošu misao o nama. Dođi i pusti me da te...
Ujutro su u sobu ušli Vjetar i Sunce I šaputali da nas ne probude usnule Pričaju im bijele plahte O noći koju smo proveli Ljubavnici Nas dvoje Sami i noć koja nas je skrivala Pričaju im o poeziji koja je tu noć nastala O peru kojim si ispisivao sonetni vijenac oko moga struka I...
Danas, posle tri godine, opet smo na početku. Jedina razlika je što se poznajemo. Možda ga poznajem više nego što on poznaje mene. Što je verovatno subjektivno mišljenje - ali uzimajući u obzir moje voajerske sposobnosti, nije daleko od istine. Priznaću - poznaje me dovoljno. -...