Dobro, hoćemo li da razgovaramo? Ovom rečenicom počinju sve Žmuove noćne more. Njome se otvaraju sve moje uplašene nesanice i razigrane nervoze. Tako otključavam nerazrešene unutrašnje dileme i strahove. Tako ih razrešene zaključavam. Žmuu uglavnom ništa nije jasno. Žmu uglavnom sve razume. Nervoza mi je sažvakala...
Govore mi da idem. Ko? Svi tvoji bivši ljubavnici Čiji su tragovi ostali urezani u tvojoj koži Svi muškarci Koji su rukama Usnama Jezicima Preponama Dodirivali tvoje telo One koje si pustila I oni nepozvani Oni koji su ga milovali Opčinjeni njegovim krivama Kapljicama znoja Koje se slivaju uvek na isto...
– Možda se on i promeni vremenom, odakle znam...
Danas, umro je starac u mojoj ulici. Gotovo kao i sve drugo, to me podsetilo na tebe. Sahrane su te uvek plašile kako nećeš imati dovoljno vremena za sve o čemu si sanjala. Zato si me na kraju i napustila. Jer previše razmišljam za svoje dobro. Ne priznajem svo dobro koje je...
Pre mnogo godina, bilo je to između dva svetska rata, u jednom malom primorskom mestom živeo je čovek koji se rodio slep. Nije se školovao, nije čitao knjige, ali je zvučao kao nadljudsko biće. Naravno, to je u očima ljudi iz okoline samo probudilo potrebu...
Ljeto miriše na sanjarenja Usnulo kao popodnevna Španija Prepuno čežnje i pogleda Poput nijemog ljubavnog filma Ušuškano u hladu masline U šarenoj mreži za ležanje Ljeti se volimo pogledima I jagodicama prstiju Dodirujemo preplanulu kožu jedno drugoga Ljubimo se lijeno Poljupcima sa okusom malina Ljubav u ljeto je Usnula, Lijena, Mirisna, Mazna, I kao da traju cijelu vječnost Dani od juna do...
Rodio sam se pukim slučajem. Ni na kraju, ni na početku nedelje. Znam to jer mi datum piše u ličnoj karti. Nekada, negde, moj otac je upoznao moju majku. Gde i kada ne znam. To nigde ne piše. A znam samo ono što sam imao gde pročitati. Kada sam stasao stavili su...
Želeli su me upoznati radi reda bez stvarnog znanja šta radim sredom popodne koje su boje zidovi moje sobe o čemu mislim kad se pospana nasmešim i okrenem glavu i najviše interesovanja bilo je njihovo isprazno ,,E, šta radiš?'' samo želeći da da budem brza i kratka da zaćutim i čujem lavinu samoprezira nerazumevanja i njihovih problema. Želeli su da...
Nisam znala da li da ovo pismo počinjem sa dragi, jer posle svega ne znam da li jesi. Pišem ti, jer verovatno nikad nećemo otići na onu kafu, za koju se više od godinu dana dogovaramo da popijemo. Razumem, odavno jedno drugome nismo na listi prioriteta....
- Ne znam jesam li ti rekao, ali baš mi je kul što se nas dvoje ovako ispričamo svaki put. Vrhunski objašnjavaš sve ono što ne kažem. Hell yeah, ti mi dođeš nešto kao moj Sigmund lični – otvorio je bocu vina i dodao mi...