Dezorijentisan

Rodio sam se pukim slučajem.
Ni na kraju, ni na početku nedelje.
Znam to jer mi datum piše u ličnoj karti.
Nekada, negde, moj otac je upoznao moju majku.
Gde i kada ne znam.
To nigde ne piše.
A znam samo ono što sam imao gde pročitati.

Kada sam stasao stavili su mi šrafciger u ruke
i rekli nauči svoje mesto.
Probušio sam dlan, a zatim zaplakao.
Brzo su digli ruke od mene.
Makar su mi dali neku šansu.
Ko mi je kriv kada ne znam gde mi je mesto.
Ni to nigde ne piše.

Pitala me je šta umem.
Rekao sam joj da jako dobro čitam.
Sve i svašta me zanima.
Pogledala me i okrenula leđa.
I u ljubavi ima nekih pravila, znaš.
Lepota možda jeste prolazna, ali nije besplatna.
Nisam znao.
U knjigama koje sam čitao nije tako pisalo.

Pokušavao sam da nadjem pravac, nije da nisam.
Iznova i iznova.
Bušio dlan i pričao ljudima u leđa.
Ali nikada nisam naučio pravila koja određuju
moje mesto na ovom svetu.
Nemam dom, pa lutam.
I ne mogu da ne pomislim da je tako
jer sam previše toga morao pročitati.
Kako da znam kuda da idem
kada ne znam odakle dolazim.

Autor: Damjan Unčević

Fotografija: weheartit.com

dezorijentisan-blacksheep.rs

Nema komentara

Sorry, the comment form is closed at this time.