Umorna sam. Od lažnih osmeha. Lažnih pozdrava i lažnih ljudi. Svi su se promenili. Ne volim ovakav svet. Gde su svi isti. Ne prepoznajem ih. Nekad sam im verovala. Kada je sve otišlo dođavola? U šta sada da verujem? Kome? Samo želim da pobegnem. Da promenim frizuru, boju kose, ovu ulicu, ovaj grad. Izvini, Beograde. Nisi ti kriv. Teško mi je da koračam tvojim ulicama. I...

10 aprila, 2017 /

Šta ja radim ovde uopšte…  Iz nedelje u nedelju slušam tužne životne priče od kojih treba da se osećam bolje…  Žao mi je svih ovih ljudi, žao mi je i ovog momka, ali nemam snage da ovo slušam dalje…Ni moje probleme niko ne sluša...

20 avgusta, 2016 /