Usni sanak o meni. Usni kako plešem, Razvratna i naga, Po dirkama tvojih Rasejanih godina. Kako zidove oblačim U plavetno ruho Vetrovitih boli I nemirom crtam Po oknima reči. Usni me kako U čas neveseli Zadirkujem sate Pokretima žudnje. I kako moje Umrtvljene laste Presecaju tminu Sjajem blaženstva budna. Provuci me, Iznemoglu, lednu, Kroz svoj perjani Hvatač za snove. Pusti da budem zvezda Tvoga magnovenja I tvoja tužna Krvava Venera. Ja...

06 septembra, 2018 /

  Noćas oblačim crveno U ime krvavog Meseca. I meki somot I grube čipke.   Nemo krvarim sećanjem U bojama starih fotografija. Moja baka sa pletenicama I deka sa cigaretom Stidljivo se smeše.   Padne mi pramen kose Nekad na setne grudi, A ja ga odsečem Mesecu na dar.   Noćima kolo viju Krhke klonule Venere, A ja ih menjam Za meki somot I grube čipke. Autorka:...

09 avgusta, 2018 /

  Noćas bih slikala Samo za tebe I sopstvenim suzama Ispisala posvetu Boja haotično rasutih Po platnu U tihom vapaju. Noćas bih sve laži Sa sebe skinula I naga stala pred tebe Moleći da me Odeneš u reči. Noćas bih se Kao pepeo rasula Po tvojim rukama I kao poezija Prelivala se preko Tvojih usana. Noćas bih ti poklonila Listiće čaja i cikorije Što rastu mi...

26 jula, 2018 /

  Ti koja suzama svojim ispisala si Stranice slikovnica I bojom ispunila moje snove, Znaj da moja krv voli Tvoje vrele pustinjske vene. Ni ja nisam vernik, Al često ponesem Mariju na čelu U uljanom tragu I na grudima bledolike portrete. I nekad i moja kosa (kao tvoja što je), Raspe se gusta u bolu i Miriše na...

20 juna, 2018 /

  Polako zaboravljam tvoj lik. Mislim čak, ne bih te prepoznala Na ulici; Kad svoju si vatrenu kosu Prebojila u crno I tuđe tragove nose tvoja nedra. A ja ne znam čije. Ni da li još voliš iste pesme, Da li još juriš zmajeve? Jesi li već utisnula boje Sata koji se topi u svoje pore? Da...

28 maja, 2018 /

  Slikarka spava U prevelikoj majici Isprljanoj bojom. Ona se budi u podne (jer u pet gleda svitanje), Pravi produženi Espreso sa sojinim mlekom I ulazi u svoj atelje. Slikarka puši Tanke dugačke cigare Dok promišlja o Kafkinom „Zamku“ I na vrhovima prstiju Sakuplja elemente Apsurda, koji će Joj trebati za nove slike. Slikarka sanja Poetične snove. Bledolike i mazne. Ujutru njihove priče Ispisuje po platnima. Ona...

25 aprila, 2018 /

  Ispod moje kože Noćas leže Srušeni mostovi I krhotine Upletene u tanušne Plave Končiće vena. Pod kapcima Slike prošlosti Zakrvavljene U senci Jeftinih hotela I skupih ispovesti. Bolne su Moje krhke kosti, Izrušene i lomne Zgrade pozorišta. Sve je u meni napuklo, Prosula se Kroz krvotok Duga ćutanja I hodnici bolnica. I dugo, dugo, U postelji tmurna, Ljubim Filter cigarete, Jer ja sam ovde Samo da stvaram Postapokaliptični Bluz. Autorka: Emilija Deljanin Fotografija: weheartit.com ...

28 marta, 2018 /

  Bila je supernova, Ali krhkih kostiju. U njoj se još presijavao Odsjaj svežih laži U zakasnelom letu. Crtala bi po Mojim mislima, Samo da sam joj Dao kredu. A onda umorna I ogrnuta ćebetom Ugasila bi cigaretu U talogu kafe. Bila je supernova, Naivna i blaga. U očima sam joj slutio Galaksije što plešu, I kada bi noć Mirisala na narandže Drhtavih usana Čitala bi...

12 marta, 2018 /