07 feb Šut’ ba, erotika

Prvobitna odeća bila je svedena na minimum, naročito u tropskim krajevima, te je erotika bila prilično izražena. Gotovo da nije postojala razlika između ukrasa i odela. Pojasevi, nabedrenici, delovi životinjskog krzna i ogrlice više su otkrivali nego što su pokrivali. Iz istog razloga se i danas pojavljuju u našoj (ne)kulturi, srećom, u manjoj meri. Erotska funkcija odela u kasnijem periodu manifestuje se na različite načine i najčešće sadrži ljubavnu poruku „poziv na ljubav“, a pojavom pretencioznog „animal printa“ sve češće i „poziv na parenje“. Na primer, pantalone su oduvek bile karakteristično muško odelo. „Da se zna ko nosi pantalone“ – zna se, nose ih svi, srećom, na različite načine. Tokom evolucije mode, različiti delovi odeće imaju simbolično značenje i pridaje im se veći ili manji značaj. Na primer, ženski donji veš oduvek je smatran izuzetno erotičnim i nadasve poetičnim, asocirajući na neposredan dodir sa nežnom ženskom kožom.

Izrazito uske  pantalone od tankog materijala nošene za vreme srednjeg veka isticale su seksualnost muškog tela, za razliku od ženske odeće, koja je tu seksualnost potiskivala. Međutim, krajem XIX veka, kada pantalone postaju deo uniseks odeće, akcenat je bio na funkcionalnosti i estetici. Položaj novog člana društva „staru“ suknju menja „novom podeljenom na dve nogavice“. Pokušaj modnog kreatora Amelije Blumer da smisli izgled savremene žene nailazi na negativne kritike, jer je takvoj odeći nedostajao glavni aspekt – erotičnost. Savremeni materijali u različitim kombinacijama prezentuju ženstvenost i privlačnost žene.

 U prošlim vremenima pisana pravila su određivala način odevanja. Tako je, na primer, Rimljankama bilo strogo zabranjeno nošenje pantalona, dok je u srednjem veku i rensansi nošenje donjeg veša smatrano izuzetno nepristojnim. Ipak, njihova praktična strana sve više dolazi do izražaja i za vreme Francuske revolucije postaju značajan modni detalj.

Seksualna revolucija dovodi do oslobađanja erotike u svakom smislu, pa se donji veš ocrtava ispod uzanih haljina i ponekad izviruje iznad niskog struka nekog dela odeće. U likovnim rešenjima, avangardni modni kreatori principom kontrasta drsko ističu ovaj odevni predmet navučen preko pantalona, čime one gube svoju osnovnu funkciju. Žan Pol Gotje smelo „prebacuje“ korset špicastih korpi preko pripijenog sakoa.

S obzirom na to koliko „varira“ sve što se danas smatra modernim, s pravom možemo da se zapitamo kad pre smo se modom vratili u antičku Grčku, u kojoj su atlete i robovi išli goli, ne privlačeći ničiju pažnju. Danas savremene atlete (i atletičarke) ne prolaze nezapaženo. Između ostalog, svrha odeće se sastoji u tome da na suptilan način istakne prirodnu lepotu tela. Odeća može da sakrije nedostatke, ali i da istakne upravo one erotične elemente poput ženske noge, koja je bila skrivena u senci suknje i podsuknje. Značajan doprinos umetnosti dao je Đura Jakšić opisavši, između ostalog, članke mlade dame, ne znajući da će biti svrstan među erotske pesnike.

Sa razvojem civilizacije pomeraju se granice zavođenja, pa se od žene očekuje da erotiku podigne na viši nivo. U umetnosti zavođenja ona preuzima inicijativu i vodi se time da je „duhovita žena blaga, a duhovita lepotica moćna”. Danas erotski momenat uočavamo i u oblasti kulture, naročito u sedmoj umetnosti. Još pre Prvog svetskog rata uočavali su se elementi erotike na filmu. Razvoj takvih scena dostiže vrhunac 60-ih godina XX veka, a dokazi za to su masovne reprodukcije zavodljivih scena Merilin Monro. Njihova primarna uloga je bila da privuku publiku i njeno interesovanje za  film, a sekundarna komponenta odnosila se na kostimografiju.

Modni elementi polako zauzimaju određeno mesto kako na slikarskom tako i na filmskom platnu, što može da znači samo jedno: „Ponovo radi bioskop!“

Autorka:  Ana Dakić

Fotografije: facebook.com, people.com