29 apr Super-Ništa

Svi smo na društvenim mrežama. Sve je na društvenim mrežama. Beograd noću (i danju), ti pred ogledalom, da vidimo novi telefon, ti pred ogledalom, da ne vidimo telefon, jer nije nov, ti, a u pozadini bojler, ti no make up izdanje, ti, ti, ti. Lajkujemo, šerujemo, ljubimo, volimo, tripujemo jednoroge, Minion- e, zaljubljene lisice. Šta poželiš – ima. Izaberi masku. Besplatno.

Čim je džabe, misli se Srbin, daj da stanem u red, nema veze što mi ne treba. I – upadne u zamku. On ne zna da je u pitanju zamka, moguće da nikada i ne sazna, ali jeste.

 Stigao je na red, izabrao masku. Ali, nije jedini. U redu je ekipa. Nema veze što si obična bitanga i lenjivac, na mrežama si boem. Nema veze što nisi odmakao dalje od „Bele grive“, fino zvuči ono Andrićevo pisanije, da se poslužim. Poslužiš se. Opet, to ne učiniš sam. Poslužimo se. Nekom Andrić, nekom Balašević, neko se, pak, lati Bukovskog, biće da je u pitanju boem, s početka pasusa. I, odjednom – svi imamo maske čitalaca. Slikamo kafu, pored nje knjigu. Slikamo knjigu, koju kao čitamo, vide nam se samo oči. A ono – knjiga naopačke stoji!

Lepasi,

 dodajme – bloksam,

 jer to ta i ta knjiga?

Jeste, rođače, ta je knjiga, al ipak se ti lati gramatike srpskoga jezika, dobaci neko.

I kreće.

Jedan, drugi, peti. Svako ima nešto da doda. Više nije bitno što je mala polugola. Nije bitno što se latila najgoreg đubreta, koje se dobija uz deterdžent, nije bitno što, mada je đubre – još i na glavi stoji, ne, gramatika srpskoga jezika.

I pljuje.

I hejtuje.

I preti.

U nedogled. Na mrežama, na forumima, na svakom ćošku virtuelnog sokačeta.

Šta god okačio, nekom neće valjati. Jer, svi nose maske. Nikom se ne sviđa što ogledalo kaže drugačije, pa je zabrinut, uplašen, besan. A na ulici – manji od makovog zrna. Neprimetan.

Na mrežama pije. I bije. Rečima, a bogme će i šakama, „samo da te nađem ja“ i nikad ne nađe.

Jer nosi masku.

On nije super pisac. On nije super ortak. On nije super lep. On nije super bogat. Ne jede u restoranima, koje viđa na Instagramu. Ne pije skupa pića. Sedi u parku sa flajkom piva, pljeskom i cigarama. On nema najlepšu devojku u gradu, sa najboljim dupetom u gradu i najvećim sisama u gradu. Ali ima jednu, svoju, sa kojom deli tu istu pljesku, i tu istu flajku i tu istu paklicu cigara. Strava im je.

A onda se začuje zvuk.

Sanja je u restoranu tom i tom.

Olja gleda film taj i taj u bioskopu tom i tom.

Srđan je na tom i tom dešavanju.

A ti si u parkiću. Al o tome ćutiš, nije to kul. Kasnije, kad ostaneš sam, podelićeš koju fotkicu cigara i kafe, nad papirom nad kojim se mučiš, jer ti nosiš masku super pisca.

Opet zvuk.

Sandra je objavila tekst o tome i tome.

Hahahahahahaha. Sranje.

Jadna je Srbija sa piscima kao što si ti.

Buduća Marijana Mateus.

Glupačo.

I pljuje.

I hejtuje.

I preti.

U nedogled.

A zapravo je samo

Zabrinut.

Uplašen.

Besan.

Jer je super Ništa.

Autorka: Hristina Petrović

Fotografija: favim.com