05 feb Sofija Nikolić: Muzika kao poziv, potreba i sloboda

Beogradska publika će 17. februara u 20h u Italijanskom institutu za kulturu imati priliku da čuje mladu, talentovanu, ali i svestranu pijanistkinju, Sofiju Nikolić. Odabravši nesvakidašnji put svog umetničkog razvoja, ova umetnica nam govori o dilemama sa kojima se susretala, o značaju ličnosti u interpretativnim umetnostima, ali i o tome šta nas očekuje na predstojećem koncertu.

Odlučila si da izvedeš Betovenovu Sonatu op. 7  i Tri romanse op. 11 Klare Šuman. Koliko su ti kompozitori zastupljeni kod nas i kako je tekao izbor repertoara?

Betoven je, kao jedan od velikana klasične muzike, često izvođen kompozitor kako u svetu, tako i kod nas. U tom smislu, i Betovenove sonate su redovan deo repertoara savremenih pijanista. Međutim, sonata koju sam odabrala da izvedem ne spada u najizvođenija dela ovog kompozitora. Razlog zbog koga sam se okrenula ovom delu je čisto subjektivan – jednostavno mislim da je Sonata op. 7 mnogo lepa, dopada mi se njen duh i karakter i verujem da je neopravdano u senci nekih drugih, popularnijih kompozicija.

Sa druge strane, Klara Šuman je u istoriji muzike najpoznatija po tome što je bila supruga velikog nemačkog kompozitora, Roberta Šumana, a zatim i po tome što je bila čuvena pijanistkinja svoga vremena. Njene kompozicije, po mom mišljnju, neopravdano nisu dobile adekvatno mesto, pa su tako našoj publici gotovo nepoznate. I sama sam se sa Klarinim stvaralaštvom upoznala na inicijativu moje prijateljice i koleginice Jasmine Raković, koja je u septembru 2019. godine osmislila i organizovala festival posvećen ovoj kompozitorki, upravo sa željom da je prikaže našoj publici. Kao jedan od muzičara koji su učestvovali na ovom događaju, izvela sam Tri romanse op. 11 i, s obzirom da verujem da su u pitanju dela vredna pažnje, odlučila sam da ih ponovo prezentujem našoj publici.

Danas postoje mnogi izvođaci koji osavremenjuju klasične kompozicije da bi ih priblizili savremenom duhu. Kakav je tvoj stav prema tome?

Lično, nikada nisam bila zainteresovana za takav pristup, jer smatram da su dela koja su se izdvojila i ušla u kanon umetničke muzike, prošla test vremena i da su kao takva, u istoj meri aktulena  danas kao što su to bila i u proteklim vekovima.

Koliko je važna ličnost umetnika u interpretativnom umetnostima? Kako se ona manifestuje u muzici?

Izuzetno je važna.  S obzirom da muzika svoj konačni oblik dobija tek u momentu dok se izvodi, izvođač je neophodni posrednik između kompozitora i publike. Publika čuje ono što je izvođač “pročitao” iz teksta koji je kompozitor napisao. Stoga, sposobnost izvođača da pronikne, oseti i razume smisao koji je kompozitor dao delu, a zatim i da to adekvatno izrazi, predstavlja važnu kariku u recepciji samog umetničkog dela.

Koje su prelomne tačke u razvoju mladog pijaniste? Koliko je danas hrabro i/ili zahtevno posvetiti se klasičnoj muzici?

O prelomnim tačkama mi je teško da govorim, jer mislim da su one individualne za svakog pojedinca. Kada je u pitanju opredeljenje za muziku kao poziv, nisam sigurna da je hrabrost prava reč. Stvar je u potrebi – muzikom treba da se baviš, ako i pored svega, to voliš najviše na svetu. Pod “pored svega” mislim na veliku žrtvu koju bavljenje muzikom zahteva, od svakodnevnog višečasovnog vežbanja, stresova koje nosi javni nastup do suženih mogućnosti u odabiru posla i uopšte nalaženja zaposlenja. Zato mislim da je najvažnije od svega da se osoba opredeli za muziku iz slobode, a nikako na osnovu usmeravanja od strane porodice i škole, ostvarenih uspeha na takmičenjima, pa čak ni samog talenta.

Osim aktivnog bavljenja muzikom, trenutno si na doktorskim studijama na Filološkom fakultetu. Kako tako širok raspon interesovanja utiče na muziku?

Ne znam da li uopšte utiče, a preterano me to ni ne interesuje. Doktorske studije iz kulturologije mi daju okvir da učim i razvijam jednu takođe važnu stranu moje ličnosti, koja nije u tesnoj vezi sa mestom koje zauzima muzika. Verujem da je glavni posao svakog pojedinca da se trudi da postane celovita ličnost, a to znači i da pokušava da pomiri suprotnosti u sebi, pa u skladu sa tim, i sama to pokušavam, a dokle ću stići, videćemo…

Koji su tvoji planovi za budućnost?

Mnogi planovi su mi propali, pa se trudim da ih više ne pravim. Ono što bih volela jeste da ostanem da živim u Srbiji, da nastavim da radim sa decom u muzičkoj školi i da mi ostane prostora da sviram, a da li će sve to biti ostvarivo, pokazaće vreme.

Razgovarala: Sanja Savić Milosavljević

Fotografija: Olga Markalova