22 dec Skupljači slobode II deo (o filmu ,,Skupljači perja’’)

Film ,,Skupljači perja’’ je tragična povest o tužnoj ljudskoj sudbini. Iako su u prvom planu Romi, možda se radnja ovog filma ne odnosi samo na Rome. Istina, romska rasa je lutajuća, nemirna, nestalna, uličarska rasa, ali i ona rasa koja prepoznaje lepote ovog sveta i možda zbog te lepote žrtvuje sve što ima. Romi čeznu za slobodom i ruše sve kanone društva. Zato motiv ljubavi igra važnu ulogu u ovom filmu. Bora je oženjen prilično starijom ženom, a Mirta Tisu udaje za dvanaestogodišnjeg dečaka. Njihove sudbine su unapred isplanirane. Tisa i Bora bi bili neka vrsta pobunjenika i buntovnika koji se ne mire sa nametnutim brakovima koji se ponajčešće ne sklapaju iz ljubavi u ovakvim kulturama. Romska muzika je jedinstveni spoj sukobljenih i suprotnih emocija. U romskoj pesmi se komešaju i prepliću radost i tuga, život i smrt. To su note nabijene razarajućim strastima koje čoveka bacaju u prave emotivne zanose i začuđuju sjajem zvuka koji je tako pun života, a opet toliko podseća na umiranje. Takva su sve slike u filmu ,,Skupljači perja’’. Dok sve vrvi od različitih glasova, mnoštva dece, gusaka i kučića, prostrtog veša na sušarama, dok je sve nabijeno znacima života, neprestano se oseća prisustvo smrti. Bela boja perja koja je u jakom kontrastu sa tamnom bojom romske kože ovde nosi negativno značenje. Bela boja kao da prerasta u nešto što najavljuje kobni, smrtonosni čin. Smrt Mirte je data u jednoj od antologijskih scena kada u oblaku belog perja zasija crvena boja njegove krvi pošto ga Beli Bora ubije.

Bora na kraju filma nestaje, ostavlja Tisu i niko ne zna šta se sa njim dogodilo. Opet se prisećamo njegove nemirne prirode, njegove nestalnosti i potrebe da ide, da luta. On ne pripada sredini iz koje je potekao i odlazi nekud da mu se ni trag ne zna.

Bladične tonove razbija neuobičajena vrsta humora kojim se obogaćuje radnja filma. Pre bi se moglo reći da je humor u tesnoj vezi sa parodijom, naročito kada je reč o crkvenim poglavarima koje predstavlja otac Pavle. Sveštenik brzinski čita molitve na venčanju, psuje, voli da potegne koju čašicu, trguje perjem, pravi nepristojne pošalice, kao kad na venčanju pita mladu za ime:

– Tisa? Ima li ribe u toj Tisi?

            Polemika sa religijskim motivima se ogleda na više mesta u filmu i ima izuzetno važnu funkciju, jer poručuje da se moderan čovek izgubio odrekao Boga i onoga što je dobro. Film počinje citatom iz Jevanđelja po Luki koji govori o zaposednutom čoveku iz kojeg su izašli đavoli i ušli u krdo svinja, te su svinje poludele, uskočile u jezero i u njemu se udavile. Stihovi Jevanđelja propovedaju o upornosti satane da uništi čovekovu dušu i o Hristovom isceljenju čoveka. Sa tim u vezi su i mnogobrojne freske koje se tokom filma smenjuju, odbojnost igumanije koja odbija da krsti ili sahrani bebu, Psalm ,,Blagoslovi, duše, moja Gospoda’’ koji se čuje u pozadini dok Bora nosi Mirtino telo i baca ga u jezero, kao što su i zli dusi u svinjama sjurili u jezero i utopili se.

Prisustvo zla, ali ovozemaljskog, ljudskog zla besprekidno se oseća u filmu ,,Skupljači perja’’. Demonska, adovska atmosfera, sivilo prostora, dominacija simbola koji dočaravaju depresivna stanja, prljavština, agresija, verbalni i fizički sukobi, nasilje u različitim oblicima preplavljuju radnju ovog filma. A sve je predstavljeno izrazito naturalistički, surovo realistički, bez preteranog umetničkog ulepšavanja i doterivanja.

            Pesma ,,Đelem, đelem’’, koja predstavlja glavnu muzičku temu filma i koju izvodi Olivera Katarina, postala je popularna upravo zahvaljujući ,,Skupljačima perja’’. Na prvom Svetskom kongresu Roma u Londonu 1971. godine proglašena je za međunarodnu romsku himnu. Pesma u svega nekoliko stihova aludira na stradanje, progon i pogibiju Roma tokom Drugog svetskog rata, peva o lutanju i traganju za srećnim Romima. U prevodu na engleski jezik naslov našeg filma glasi ,,I even met happy Gypsies’’, što je zapravo prevod jednog od stihova pomenute pesme:

Maladilem šukale romeja

(Sretao sam čak i srećne Cigane)

Skupljači perja su skupljači slobode, one slobode koja lebdi lagana, tanka i svilena kao perje koje ponese vetar. Otuda junaci ovog filma nisu samo siromašni romi koji trguju perjem. Oni prerastaju u neku vrstu simbola. Setimo se da i reč ,,Rom’’ na ciganskom jeziku znači ,,čovek’’.

Autorka: Mirjana Zarić

Fotografije: aleksandarpetrovic.org