28 maj Skini me… rečima!

Noć…

Jedna devojka ima punđu i čupavu jaknu. Umesto mobilnog telefona, te večeri je ponela daljinski u grad.

Druga devojka ima ravnu kosu i obula je štikle. Umesto osmeha, te večeri je ponela ogoljenost u grad.

Sede na vrhu jedne zgrade i slušaju džez.

Prva devojka priča o svom poslednjem tekstu: “Mislim da pisanjem možeš da skineš ono što želiš, i učiniš da te ljudi vide kako ti želiš da izgledaš. Možeš da učiniš da ljudi poveruju da si dobar, možeš zaista da budeš dobar, možeš da budeš dobro.”

Druga devojka odlazi kući  sa ovim rečima u džepovima. Bacila se u krevet sve sa onim štiklama i prekrila jorganom preko glave.

Pita se koliko je puta zaista dozvolila da je vide. U mraku.

Koliko puta je O(p)STAJALA?

Koliko puta je bila u problemu? Koliko puta je bila problem? Problem koji je koristila kao tematiku da sedne i napiše dramu ili komediju?

Koliko puta je jeftino kupila muškarce rečima? A, oni nju?

Zaspala je sa upitnikom iznad glave…

Jutro…

Devojka i dečko klize niz Kosančićev venac. Ne primećuju kišu. Primećuju majku, koja je pustila svoju ćerku da skače po barama. Samo su se pogledali i osmehnuli. Zatvorili su kišobran.

Posle par minuta, mokri, ulaze u onaj njihov kafić. Kad su u njemu, oni su u Parizu.

– Kaži mi nešto lepo? – rekao je dečko.

– Lepo.

– Ne zajebavaj! Budi preciznija malo.

– Štarkova čokolada sa kremom od ruma. Svetlo Kruger pivo. Vudi Alen. Reči.

– Vidiš zbog tih reči sam se plašio da te upoznam.

– Što zbog reči?

– Zato što je jedno tekst neke osobe, a sasvim drugo ona može biti na ulici.

– Sinoć sam sa drugaricom pričala o tome. Dobar tekst ne mora da znači da je neko dobar čovek.

– Ti nisi čovek! Ti si jedna od retko preživelih devojčica iz “Petar Pan generacije”. Sve što si imala da mi kažeš, ti si mi i napisala.

– Nisi ni ti ostao ravnodušan, napisao si mi pesmu.

– Nikakvu pesmu.

– Meni je savršena, jer je moja. Lepo smo se kupili rečima. Samo… nisi poslušao onaj savet.

– Koji savet?

– Kad ‘oćeš da osvojiš jednu devojku, pesmu pišeš drugoj.

– Sve u svemu, ako sve ovo prođe, uvek ćemo imati Pariz.

– I Vudi Alena…

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: favim.com