21 maj Sačuvaj me za sutra

04:43 Beograd. Tašmajdanski park. U stvari, garsonjera sa pogledom na Tašmajdanski park.

Trošna zgrada s popucalom fasadom i pločice terase četvrtog sprata.

Bose noge, tvoja majica na meni tri broja veća i miris sparne, julske noći.

Ili jutra.

Dobro jutro vi ljudi koji ustajete u zoru! Oprostite meni koja spavam do podne.

Šetam levo – desno na prstima svesna da će mi noge svakako biti prljave. Tuš mi ne gine.

Razmišljam kako bih mogla da zalijem ovu jadnu biljku onesvešćenu od toplote, nije ona kriva što je ostavljena na čuvanje pogrešnoj osobi.

Ne umem da brinem o drugom živom biću.

Ulazim unutra.

Gledam u zidove. Treba da krečimo.

Saplićem se o stvari.

Tvoje prljave farmerke.

Moja bela majica.

Rasparene čarape svuda po sobi.

One patike kupljene od minimalca.

Zamršene slušalice i punjač za mobilni koji je juče prestao da radi.

Polovne ploče Pink Floyda koje će možda još nekom biti drage.

Poslužavnik od jučerašnjeg ručka koji sam pojela u krevetu.

Razbijen ram i naša slika iz Praga od pre par godina.

Gomila uspomena…

Gomila sranja.

Gomila ničeg.

Pritiskam, po ko zna koji put, ono plavo dugme na telefonu da proverim sekretaricu.

Ne podnosim taj glas, ali se ovoga puta molim u sebi, da ga čujem.

Ćorak.

Nema poruke.

Ne znam gde si.

Ni koliko si daleko.

Ali znam da i tamo negde ostavljaš izgužvan peškir na polici u kupatilu.

Poznajem te…

Znam da zaboravljaš da uključiš bojler kada ugasiš svetlo i zaključaš vrata.

Navika…

Znam da ostavljaš svoje papuče na pragu sobe.

Jer sam te tako naučila…

Verovatno si opet pomešao boje ako si palio veš mašinu.

I sigurno si opet zauzeo levu stranu kreveta.

Jer ne znaš drugačije…

08:41

Beograd. Tašmajdanski park.

Neprospavana noć.

Izneverene nade i prazna pepeljara.

Džezva i kafa za jednu osobu.

Nijedan propušten poziv.

Nemam te…

Ali ipak, dobro jutro ljubavi, pored koje se sada budiš?

Autorka: Milica Alil

Fotografija: weheartit.com